Vinogradarstvo

Ознака: zaperci

  • Prekračivanje lastara i zaperaka vinove loze: Kako unaprediti prinos i zdravlje vinove loze

    Prekračivanje lastara i zaperaka vinove loze je jedna od ključnih agrotehničkih mera koja se primenjuje u vinogradarstvu. Ove mere nisu samo važne za oblikovanje biljke, već i za poboljšanje prinosa grožđa. Iako mlado, nerazvijeno lišće proizvodi određenu količinu hranjivih materija, u početnim fazama rasta, ono troši mnogo više energije nego što je u stanju da proizvede. Zbog toga, vrhovi zelenih lastara, iako vitalni za rast, ponašaju se parazitski prema stablu vinove loze, trošeći resurse potrebne za formiranje grozdova i cvasti.

    Prekračivanje lastara može znatno doprineti usmeravanju hranjivih materija u željene delove vinove loze – grozdove, bobice i druge rodne elemente, čime se povećava kvalitet i količina prinosa. Kada se lastari pravilno prekrate, energija koja bi bila potrošena za njihov rast, usmerava se ka plodovima, što omogućava bolji razvoj grožđa.

    Pinsiranje glavnih lastara

    Pinsiranje lastara je proces koji obuhvata odstranjivanje višak zelenih delova lastara kako bi se poboljšao prinos grožđa. Ova operacija se obavlja pre cvetanja vinove loze, obično 10-20 dana pre cvetanja, i to iz dva razloga. Prvi razlog za pinsiranje je da bi se eliminisali slabo rodni ili nerodni lastari, čime se stimulira razvoj novih rodnih grana koje mogu doneti dodatni rod. Drugi razlog je sprečavanje prekomernog rasta bujnih sorti vinove loze koje su sklone prekomernom vegetativnom rastu, što može dovesti do opadanja kvaliteta plodova.

    Pinsiranjem se obezbeđuje da na svakom lastaru ostane najmanje osam listova, dok se višak listova i nerazvijeni delovi odstranjuju. Ovaj proces ne samo da pomaže u održavanju boljih prinosa, već i utiče na veću krupnoću bobica i bolje formiranje grožđa. Kod nekih sorti vinove loze, kao što su „madlen anzevin“, „blatina“ i „rozaklija“, pinsiranje može značajno doprineti većem broju cvetova koji se oplođuju, a samim tim i većem broju bobica koje se formiraju na grožđu.

    Zalamanje glavnih lastara

    Zalamanje lastara je još jedna važna agrotehnička mera koja se koristi u vinogradarstvu. Ova operacija podrazumeva uklanjanje suvišnih listova sa lastara kako bi se poboljšala cirkulacija svetlosti i vazduha kroz vinovu lozu, čime se smanjuje rizik od bolesti i povećava efikasnost fotosinteze. Takođe, zalamanje pomaže da se usmere hranjive materije u grožđe, a ne u prekomerni rast lišća.

    Zalamanje se obavlja kada lastari pređu visinu kolja ili najvišu žicu na spaliru, a u zavisnosti od ekoloških uslova i tipa vinograda, na lastaru se ostavlja od 10 do 16 listova. Suviše nisko zalamanje može nepovoljno uticati na kvalitet grožđa, smanjujući snagu rasta same loze i ugrožavajući njenu plodnost. Zbog toga je važno pravilno odrediti visinu na kojoj se lastari zalamaju, kako bi se postigao optimalan balans između vegetativnog rasta i plodonošenja.

    U našim uslovima, najčešće se zalamanje obavlja u julu, dok je za sorte grožđa koje se koriste za vino, poželjno da se zalamanje obavi nešto kasnije, početkom avgusta, kako bi se povećao udeo šećera u grožđu. Ranije zalamanje daje bolji rezultat za stolne sorte, dok vinske sorte imaju koristi od kasnijeg zalamanja, jer im to omogućava veću koncentraciju šećera.

    Značaj ove agrotehničke mere za vinogradarstvo

    Prekračivanje lastara i zaperaka u vinogradarstvu je neizostavan proces koji doprinosi većem kvalitetu i količini prinosa grožđa. Ove agrotehničke mere ne samo da pomažu vinogradarima da bolje kontrolišu rast i razvoj svojih vinograda, već i da optimizuju upotrebu hranjivih materija, čime se postiže bolji kvalitet grožđa i veći prinosi.

    Ove tehnike oblikovanja vinove loze omogućavaju da vinogradar koristi resurse na najefikasniji način, smanjujući nepotrebne troškove i povećavajući ukupnu profitabilnost vinogradarske proizvodnje. S obzirom na sve veće zahteve tržišta za kvalitetnim vinom i grožđem, ove operacije su postale ključni faktori koji odlučuju o uspehu svakog vinogradara.

    Vinogradari koji primenjuju ove mere obavezno prate stanje svojih vinograda tokom godine i prilagođavaju tehnike prema specifičnostima svakog vinograda. Rezultati su obično vrlo pozitivni – vinova loza je zdravija, plodovi su krupniji, a grožđe sazreva u optimalnim uslovima, čime se postiže visoka kvaliteta vina.

    Zaključak

    Prekračivanje lastara i zaperaka vinove loze jeste proces koji vinogradari koriste kako bi poboljšali prinos grožđa i kvalitet svojih plodova. Ove agrotehničke mere, kao što su pinsiranje i zalamanje, pomažu u kontroli rasta loze, omogućavaju veću efikasnost fotosinteze i veći broj rodnih grana. Kada se primene pravilno, one mogu značajno doprineti uspehu svakog vinogradara i unapređenju vinogradarske proizvodnje.

  • Grožđe na zapercima – kako nadoknaditi gubitak roda u vinogradima

    U savremenom vinogradarstvu, kao i u svim drugim poljoprivrednim granama, priroda može biti nepredvidiva. Zimski i prolećni mrazovi često predstavljaju ozbiljan izazov za vinogradare, jer mogu prouzrokovati značajnu štetu na vinovoj lozi, naročito ako su zimski meseci bili hladniji nego obično. Kada se takva šteta dogodi, naročito u vinogradima gde je rezidba obavljena u jesen, može doći do gubitka roda zbog izmrzavanja vinove loze. Međutim, postoji tehnika koja omogućava da se ovaj gubitak nadoknadi i da se iz vinograda dobije prinos i u tim otežanim uslovima – to je grožđe na zapercima.

    Zašto grožđe na zapercima?

    Kada dođe do izmrzavanja vinove loze, gubitak roda može biti dramatičan, ali vinogradari često mogu da se oslanjaju na zaperke – mlade izboje koji se razvijaju na jalovkama. Ove mladice se obično uklanjaju tokom vegetacije, ali u slučaju da dođe do izmrzavanja, one postaju ključne za obnavljanje vinograda i povratak proizvodnje.

    Naime, jalovci su uobičajeno sterilni izboji koji ne donose rod, ali ako se pravilno tretiraju, mogu postati rodan deo loze. To se postiže jednostavnom tehnikom – zalomljivanjem mladica iznad 7-8 lista, računajući od osnove. Ovim zahvatom izaziva se pojava novih zaperaka, koji, iako kasne u odnosu na glavne lastare, mogu doneti prinos u istoj vegetaciji.

    Kako funkcioniše proces?

    Jedan od izazova kod ovog načina uzgoja je kasniji razvoj zaperaka u odnosu na glavne rodne lastare. Zaperci, dakle, ne donose cvasti odmah, već kasnije tokom sezone, što znači da će grožđe sa zaperaka sazreti nešto kasnije nego ostatak roda. To obično znači da će grožđe sa zapercima sazreti desetak dana nakon uobičajenog roda, što može biti problem u nekim slučajevima, ali i prednost ako vremenski uslovi dozvoljavaju.

    Zaperci koji se formiraju od mladih lastara postaju potencijalno rodan deo loze, ali su od drugih grožđa različiti po tome što je njihovo sazrevanje kasnije i ponekad imaju niži sadržaj šećera i nešto viši nivo kiselina. Ipak, grožđe sa prekrčenih jalovaka obično ima upotrebnu vrednost, posebno ako je dobro sazrelo. Kvalitet takvog grožđa može biti vrlo dobar, naročito kod sorti koje ranije sazrevaju.

    Prednosti i mane grožđa sa zapercima

    Grožđe sa zapercima je veoma korisno u godinama kada zimski i prolećni mrazovi prouzrokuju značajnu štetu u vinogradima. Zaperci omogućavaju vinogradaru da nadoknadi gubitak roda, što je izuzetno važno za ekonomsku održivost vinogradarske proizvodnje. Ova metoda se pokazala naročito korisnom u situacijama kada je ravnoteža između nadzemnog i podzemnog dela loze poremećena usled nepovoljnih vremenskih uslova. Korišćenjem zaperaka, vinogradari mogu osigurati dopunski rod i smanjiti gubitke.

    Međutim, da bi ova tehnika dala pozitivne rezultate, važno je zalomiti jalovke pre nego što se pojave zaperci. U suprotnom, neće doći do željenog efekta i nećemo dobiti rod na tim mladicama. Iako se ovo može činiti jednostavnom praksom, ključno je obratiti pažnju na taj vremenski okvir, kako bi zaperci uopšte postali rodni.

    Kvalitet grožđa sa zapercima

    Iako grožđe sa zapercima sazreva kasnije nego standardni rod, ono se često izjednačava po kvalitetu sa grožđem sa glavnih lastara, naročito ako se pravilno neguje. Iako će biti nešto kiselije i imati manji nivo šećera, često može imati vrlo dobru upotrebnu vrednost. To posebno važi za sorte vinove loze koje sazrevaju ranije, jer će u tim slučajevima grožđe sa zapercima dostići optimalnu zrelost.

    Grožđe sa zapercima se obično koristi za spravljanje vina, jer često ima karakteristične, ali prijatne arome koje mogu doprineti specifičnosti krajnjeg proizvoda. Iako se ne smatra premium grožđem, ono svakako doprinosi kvalitetnom i stabilnom prinosu.

    Zaključak

    Tehnika gajenja grožđa na zapercima može biti izuzetno korisna u godinama kada su mrazovi ili druge nepogode uništile veći deo roda. Na ovaj način vinogradar može da nadoknadi gubitak i obezbedi dobar prinos i kvalitet grožđa. Ovaj pristup je naročito koristan za vinogradare koji se suočavaju sa nepredvidivim vremenskim uslovima i koji žele da maksimalno iskoriste resurse koje imaju na raspolaganju.

    U svakom slučaju, u vođenju vinograda ključno je da vinogradar prepozna trenutak kada treba da primeni ove tehnike i da bude spreman na prilagođavanje uslovima koji se stalno menjaju. Tehnika grožđa na zapercima je samo jedan od alata u bogatom arsenalu vinogradarskih metoda koje omogućavaju postizanje dobrih i stabilnih rezultata u vinogradima.