Vinogradarstvo

Ознака: vinogradare

  • Kako kalemiti vinovu lozu

    Kalemljenje vinove loze je proces koji se koristi za poboljšanje kvaliteta vinove loze, kao i za povećanje otpornosti na bolesti i klimatske uslove. Ovaj postupak se često primenjuje kako bi se proizvele nove loze koje su genetski superiorne, što znači da mogu davati bolje grožđe i imati veći prinos. Kalemljenje omogućava spajanje najkvalitetnijih plemki sa otpornim podlogama, stvarajući time vinovu lozu koja je prilagođena različitim uslovima i bolja za proizvodnju vina.

    Priprema reznica

    Da bi se uspešno kalemila vinova loza, potrebno je imati kvalitetne reznice podloga i plemke. U većim rasadnicima obično postoje maticnjaci loznih podloga i plemki, ali za manje vinogradare, podloge mogu biti nabavljene u rasadnicima, dok plemke mogu biti skinute iz vinograda, pod uslovom da se pridržavate određenih pravila.

    Reznice podloga skidaju se od opadanja lista u jesen do početka kretanja sokova u proleće, s izuzetkom perioda zimskih mrazeva. Međutim, najbolje je da reznice skidate ranije, jer se u tom slučaju zadržava više hranjivih materija i vlage, a rizik od izmrzavanja u hladnim zimama je manji. Pri rezidbi, uklanjaju se svi lastari sa cokota, a od reznica se odstranjuju zaperci i rašljike, dok nedozreli vrhovi lastara takođe bivaju uklonjeni.

    Pravljenje reznica

    Za proizvodnju kvalitetnih reznica, koristi se debljina lastara između 6 i 12 mm. Kada se skine lastar, odbacuje se donji deo koji je deblji od 12 mm, dok se preostali deo lastara seče u reznice dužine od 40 do 45 cm. Na debljem kraju svake reznice ostavlja se deo članka dužine 2-3 cm, ispod najnižeg kolenca.

    U nekim slučajevima, umesto standardnog prekracivanja reznica, mogu se čuvati i duži lastari, do 12 cm, koji će se u proleće pre kalemljenja prepoloviti i napraviti tri normalne reznice. Bitno je da temperatura ne bude niža od 6°C, jer u suprotnom dolazi do povećanog gubitka hranjivih materija, što loše utiče na kvalitet reznica.

    Proizvodnja plemki

    U razvijenim vinogradarskim zemljama, maticnjaci plemki vinove loze se podižu isključivo od klonskog sadnog materijala, koji je selektovan zbog svojih najboljih osobina. U proizvodnji plemki, važno je da se odabiru cokoti sa najboljim osobinama, kao što su visok prinos, kvalitetno grožđe i otpornost na bolesti. Čokoti se pažljivo biraju kako bi se preneli željeni kvalitet i osobine na nove biljke.

    Ako nemate maticni vinograd, može se koristiti i proizvodni vinograd, ali tada je potrebno sprovesti selekciju najmanje tri godine pre nego što se skinu plemke. Takođe, trebalo bi da se izbegavaju previše rodni čokoti jer oni mogu proizvesti lozove sa slabije razvijenim lastarima i nedovoljnim brojem listova, što negativno utiče na kvalitet.

    Čuvanje reznica

    Pre nego što se reznice skladište, potrebno ih je dezinficirati od raznih gljivica, naročito onih koje izazivaju plesan. Preporučeni preparat za dezinfekciju je „Hinozol“ ili „Solvohin ekstra“ u koncentraciji od 0,5% (pola litre preparata na 100 litara vode). Reznice se moraju držati u rastvoru 12 do 15 sati. Isti rastvor može se koristiti za tri serije reznica, a nakon toga se mora pripremiti nova serija rastvora.

    Najbolji način za čuvanje reznica je u vlažnom pesku, koji ne sadrži organske primese, ili u trpovima u podrumima. Na podu treba postaviti sloj peska debljine 20 cm, a zatim poređati reznice, prekrivene slojem peska. Temperatura treba da bude oko 1°C, uz visoku vlažnost vazduha od oko 95%.

    Kalemljenje

    Kalemljenje vinove loze vrši se u proleće, pre nego što sokovi počnu da teku. Potrebno je odabrati odgovarajući oblik kalema (najčešće je to kalem na jednoj podlozi ili dvostruki kalem) i pridržavati se pravila kako bi došlo do uspešnog spoja između plemke i podloge. Nakon što se plemka i podloga spoje, treba ih zaštititi zavojem i pratiti razvoj, jer je uspeh kalemljenja u velikoj meri zavistan od pravilne nege.

    Zaključak

    Kalemljenje vinove loze je proces koji zahteva pažnju i preciznost, ali uz pravu pripremu, odabir odgovarajućih podloga i plemki, kao i pravilno čuvanje reznica, možete obezbediti zdrave, plodne i kvalitetne loze koje će dati bogat urod. Pomoću kalemljenja možete ne samo poboljšati kvalitet vinove loze, već i stvoriti otpornije biljke koje će bolje podnositi klimatske i zemljane izazove.

  • Grožđe na zapercima – kako nadoknaditi gubitak roda u vinogradima

    U savremenom vinogradarstvu, kao i u svim drugim poljoprivrednim granama, priroda može biti nepredvidiva. Zimski i prolećni mrazovi često predstavljaju ozbiljan izazov za vinogradare, jer mogu prouzrokovati značajnu štetu na vinovoj lozi, naročito ako su zimski meseci bili hladniji nego obično. Kada se takva šteta dogodi, naročito u vinogradima gde je rezidba obavljena u jesen, može doći do gubitka roda zbog izmrzavanja vinove loze. Međutim, postoji tehnika koja omogućava da se ovaj gubitak nadoknadi i da se iz vinograda dobije prinos i u tim otežanim uslovima – to je grožđe na zapercima.

    Zašto grožđe na zapercima?

    Kada dođe do izmrzavanja vinove loze, gubitak roda može biti dramatičan, ali vinogradari često mogu da se oslanjaju na zaperke – mlade izboje koji se razvijaju na jalovkama. Ove mladice se obično uklanjaju tokom vegetacije, ali u slučaju da dođe do izmrzavanja, one postaju ključne za obnavljanje vinograda i povratak proizvodnje.

    Naime, jalovci su uobičajeno sterilni izboji koji ne donose rod, ali ako se pravilno tretiraju, mogu postati rodan deo loze. To se postiže jednostavnom tehnikom – zalomljivanjem mladica iznad 7-8 lista, računajući od osnove. Ovim zahvatom izaziva se pojava novih zaperaka, koji, iako kasne u odnosu na glavne lastare, mogu doneti prinos u istoj vegetaciji.

    Kako funkcioniše proces?

    Jedan od izazova kod ovog načina uzgoja je kasniji razvoj zaperaka u odnosu na glavne rodne lastare. Zaperci, dakle, ne donose cvasti odmah, već kasnije tokom sezone, što znači da će grožđe sa zaperaka sazreti nešto kasnije nego ostatak roda. To obično znači da će grožđe sa zapercima sazreti desetak dana nakon uobičajenog roda, što može biti problem u nekim slučajevima, ali i prednost ako vremenski uslovi dozvoljavaju.

    Zaperci koji se formiraju od mladih lastara postaju potencijalno rodan deo loze, ali su od drugih grožđa različiti po tome što je njihovo sazrevanje kasnije i ponekad imaju niži sadržaj šećera i nešto viši nivo kiselina. Ipak, grožđe sa prekrčenih jalovaka obično ima upotrebnu vrednost, posebno ako je dobro sazrelo. Kvalitet takvog grožđa može biti vrlo dobar, naročito kod sorti koje ranije sazrevaju.

    Prednosti i mane grožđa sa zapercima

    Grožđe sa zapercima je veoma korisno u godinama kada zimski i prolećni mrazovi prouzrokuju značajnu štetu u vinogradima. Zaperci omogućavaju vinogradaru da nadoknadi gubitak roda, što je izuzetno važno za ekonomsku održivost vinogradarske proizvodnje. Ova metoda se pokazala naročito korisnom u situacijama kada je ravnoteža između nadzemnog i podzemnog dela loze poremećena usled nepovoljnih vremenskih uslova. Korišćenjem zaperaka, vinogradari mogu osigurati dopunski rod i smanjiti gubitke.

    Međutim, da bi ova tehnika dala pozitivne rezultate, važno je zalomiti jalovke pre nego što se pojave zaperci. U suprotnom, neće doći do željenog efekta i nećemo dobiti rod na tim mladicama. Iako se ovo može činiti jednostavnom praksom, ključno je obratiti pažnju na taj vremenski okvir, kako bi zaperci uopšte postali rodni.

    Kvalitet grožđa sa zapercima

    Iako grožđe sa zapercima sazreva kasnije nego standardni rod, ono se često izjednačava po kvalitetu sa grožđem sa glavnih lastara, naročito ako se pravilno neguje. Iako će biti nešto kiselije i imati manji nivo šećera, često može imati vrlo dobru upotrebnu vrednost. To posebno važi za sorte vinove loze koje sazrevaju ranije, jer će u tim slučajevima grožđe sa zapercima dostići optimalnu zrelost.

    Grožđe sa zapercima se obično koristi za spravljanje vina, jer često ima karakteristične, ali prijatne arome koje mogu doprineti specifičnosti krajnjeg proizvoda. Iako se ne smatra premium grožđem, ono svakako doprinosi kvalitetnom i stabilnom prinosu.

    Zaključak

    Tehnika gajenja grožđa na zapercima može biti izuzetno korisna u godinama kada su mrazovi ili druge nepogode uništile veći deo roda. Na ovaj način vinogradar može da nadoknadi gubitak i obezbedi dobar prinos i kvalitet grožđa. Ovaj pristup je naročito koristan za vinogradare koji se suočavaju sa nepredvidivim vremenskim uslovima i koji žele da maksimalno iskoriste resurse koje imaju na raspolaganju.

    U svakom slučaju, u vođenju vinograda ključno je da vinogradar prepozna trenutak kada treba da primeni ove tehnike i da bude spreman na prilagođavanje uslovima koji se stalno menjaju. Tehnika grožđa na zapercima je samo jedan od alata u bogatom arsenalu vinogradarskih metoda koje omogućavaju postizanje dobrih i stabilnih rezultata u vinogradima.