Ознака: uzgoj

  • Mozerova kordunica za vinske sorte

    Mozerova kordunica predstavlja specifičan oblik uzgoja vinove loze, koji je vrlo popularan u vinogradarstvu širom sveta, a koristi se i kod nas. Ovaj uzgojni oblik omogućava vrlo efikasnu organizaciju vinograda, a s obzirom na to da zahteva primenu kratke ili mešovite rezidbe, on je vrlo praktičan za brojne vinske sorte koje se gaje u našem podneblju.

    U prvoj godini nakon sadnje, od vinove loze se ne očekuje previše – u ovoj fazi se biljke tek adaptiraju na novo okruženje, a važno je posvetiti se pravilnom nicanju i osnovnoj negi. U drugoj godini, kada loza dostigne dovoljnu visinu, odgaja se po dva lastara, što je ključna faza u razvoju mladih biljaka. Tokom treće godine, usmerava se rast loze, pri čemu se jači lastar prekrati do visine stabla, odnosno do prve žice. Slabiji lastar orezuje se na rezervni kondir sa dva okca. Važno je naglasiti da se svi nepotrebni mladari uklanjaju kako bi se loza koncentrisala na razvoj dva-tri ključna lastara koji će postati temelj budućeg roda.

    Tokom treće godine, lastari se vode uspravno, vezujući ih za drugu žicu ili povlačeći ih između dve žice, ako to uslovi dozvoljavaju. Ovaj oblik uzgoja omogućava maksimalnu efikasnost u iskoristavanju prostora, jer se vinova loza razvija vertikalno, a samim tim se bolje koristi svetlost, a i rad u vinogradu postaje lakši. Takođe, olakšava se primena savremene mehanizacije koja je vrlo važna za održavanje vinograda i obavljanje poslova u svim fazama proizvodnje.

    Proleće četvrte godine donosi dalji korak u oblikovanju vinove loze. Dva lastara, koja se nalaze sa suprotnih strana, prekrate se na dužinu od 50 do 60 cm i horizontalno se privezuju za žicu. Ovi lastari postaju temelj budućih krakova, koji će u narednim godinama nositi grožđe. Obrazac koji se koristi za oblikovanje ovog uzgojnog oblika sličan je onom koji se koristi u roajatnoj kordunici, pri čemu se poseban akcenat stavlja na pravilnu distribuciju hranljivih materija i svetlosti.

    Mozerova kordunica je u velikoj meri zasnovana na dugoročnoj efikasnosti, jer omogućava optimalnu proizvodnju grožđa i održavanje vinograda. Ovaj uzgojni oblik je naročito pogodan za vinske sorte koje na kratkim i dugim kondirima, uz pomoć kratkih lukova, mogu da daju odgovarajući prinos grožđa. Osim toga, koristi se i kada je međuredno rastojanje u vinogradu veće od 2,5 metra. Ovaj oblik omogućava da vinova loza ima dovoljno prostora za razvoj, što je ključno za postizanje dobrih rezultata u proizvodnji grožđa.

    Sa druge strane, moramo biti svesni i nedostataka ovog oblika uzgoja. Naime, kod Mozerove kordunice, oblikovanje stabla zahteva visok nivo stručnosti, jer bilo kakva greška u postupku može dovesti do problema u narednim godinama. Osim toga, neophodno je konstantno pratiti rast i razvoj biljaka, jer to direktno utiče na kvalitet grožđa.

    S obzirom na sve ove prednosti i mane, Mozerova kordunica je i dalje vrlo popularna među vinogradarima, koji je koriste u savremenim vinogradima. Ovaj uzgojni oblik je prepoznatljiv zbog svoje efikasnosti, ali i zato što omogućava optimalnu iskorišćenost prostora, što je ključno u velikim vinogradima. Ukoliko se pravilno primeni, može doneti izuzetne rezultate u proizvodnji vina.

    Silvozova kordunica

    S druge strane, silvozova kordunica je uzgojni oblik koji može biti jednokraka ili dvokraka. Lukovi u ovom obliku su savijeni nadole i privezani za žicu ispod samih krakova. Visina stabla je obično između 1 i 1,3 metra, a oblikovanje cokota sličan je onom koji se koristi u roajatnoj ili visokoj dvokrakoj Mozerovoj kordunici. Ovaj oblik je naročito zastupljen u savremenim vinogradima u kojima je međuredno rastojanje veće od 2,5 metra. Savijanjem lukova smanjuje se bujnost lastara, a plodnost se povećava. Međutim, ovaj oblik ima i svoje nedostatke, jer može doći do lomova u lukovima usled naglog savijanja, što ometa kretanje sokova u biljci.

  • Grožđe na zapercima – kako nadoknaditi gubitak roda u vinogradima

    U savremenom vinogradarstvu, kao i u svim drugim poljoprivrednim granama, priroda može biti nepredvidiva. Zimski i prolećni mrazovi često predstavljaju ozbiljan izazov za vinogradare, jer mogu prouzrokovati značajnu štetu na vinovoj lozi, naročito ako su zimski meseci bili hladniji nego obično. Kada se takva šteta dogodi, naročito u vinogradima gde je rezidba obavljena u jesen, može doći do gubitka roda zbog izmrzavanja vinove loze. Međutim, postoji tehnika koja omogućava da se ovaj gubitak nadoknadi i da se iz vinograda dobije prinos i u tim otežanim uslovima – to je grožđe na zapercima.

    Zašto grožđe na zapercima?

    Kada dođe do izmrzavanja vinove loze, gubitak roda može biti dramatičan, ali vinogradari često mogu da se oslanjaju na zaperke – mlade izboje koji se razvijaju na jalovkama. Ove mladice se obično uklanjaju tokom vegetacije, ali u slučaju da dođe do izmrzavanja, one postaju ključne za obnavljanje vinograda i povratak proizvodnje.

    Naime, jalovci su uobičajeno sterilni izboji koji ne donose rod, ali ako se pravilno tretiraju, mogu postati rodan deo loze. To se postiže jednostavnom tehnikom – zalomljivanjem mladica iznad 7-8 lista, računajući od osnove. Ovim zahvatom izaziva se pojava novih zaperaka, koji, iako kasne u odnosu na glavne lastare, mogu doneti prinos u istoj vegetaciji.

    Kako funkcioniše proces?

    Jedan od izazova kod ovog načina uzgoja je kasniji razvoj zaperaka u odnosu na glavne rodne lastare. Zaperci, dakle, ne donose cvasti odmah, već kasnije tokom sezone, što znači da će grožđe sa zaperaka sazreti nešto kasnije nego ostatak roda. To obično znači da će grožđe sa zapercima sazreti desetak dana nakon uobičajenog roda, što može biti problem u nekim slučajevima, ali i prednost ako vremenski uslovi dozvoljavaju.

    Zaperci koji se formiraju od mladih lastara postaju potencijalno rodan deo loze, ali su od drugih grožđa različiti po tome što je njihovo sazrevanje kasnije i ponekad imaju niži sadržaj šećera i nešto viši nivo kiselina. Ipak, grožđe sa prekrčenih jalovaka obično ima upotrebnu vrednost, posebno ako je dobro sazrelo. Kvalitet takvog grožđa može biti vrlo dobar, naročito kod sorti koje ranije sazrevaju.

    Prednosti i mane grožđa sa zapercima

    Grožđe sa zapercima je veoma korisno u godinama kada zimski i prolećni mrazovi prouzrokuju značajnu štetu u vinogradima. Zaperci omogućavaju vinogradaru da nadoknadi gubitak roda, što je izuzetno važno za ekonomsku održivost vinogradarske proizvodnje. Ova metoda se pokazala naročito korisnom u situacijama kada je ravnoteža između nadzemnog i podzemnog dela loze poremećena usled nepovoljnih vremenskih uslova. Korišćenjem zaperaka, vinogradari mogu osigurati dopunski rod i smanjiti gubitke.

    Međutim, da bi ova tehnika dala pozitivne rezultate, važno je zalomiti jalovke pre nego što se pojave zaperci. U suprotnom, neće doći do željenog efekta i nećemo dobiti rod na tim mladicama. Iako se ovo može činiti jednostavnom praksom, ključno je obratiti pažnju na taj vremenski okvir, kako bi zaperci uopšte postali rodni.

    Kvalitet grožđa sa zapercima

    Iako grožđe sa zapercima sazreva kasnije nego standardni rod, ono se često izjednačava po kvalitetu sa grožđem sa glavnih lastara, naročito ako se pravilno neguje. Iako će biti nešto kiselije i imati manji nivo šećera, često može imati vrlo dobru upotrebnu vrednost. To posebno važi za sorte vinove loze koje sazrevaju ranije, jer će u tim slučajevima grožđe sa zapercima dostići optimalnu zrelost.

    Grožđe sa zapercima se obično koristi za spravljanje vina, jer često ima karakteristične, ali prijatne arome koje mogu doprineti specifičnosti krajnjeg proizvoda. Iako se ne smatra premium grožđem, ono svakako doprinosi kvalitetnom i stabilnom prinosu.

    Zaključak

    Tehnika gajenja grožđa na zapercima može biti izuzetno korisna u godinama kada su mrazovi ili druge nepogode uništile veći deo roda. Na ovaj način vinogradar može da nadoknadi gubitak i obezbedi dobar prinos i kvalitet grožđa. Ovaj pristup je naročito koristan za vinogradare koji se suočavaju sa nepredvidivim vremenskim uslovima i koji žele da maksimalno iskoriste resurse koje imaju na raspolaganju.

    U svakom slučaju, u vođenju vinograda ključno je da vinogradar prepozna trenutak kada treba da primeni ove tehnike i da bude spreman na prilagođavanje uslovima koji se stalno menjaju. Tehnika grožđa na zapercima je samo jedan od alata u bogatom arsenalu vinogradarskih metoda koje omogućavaju postizanje dobrih i stabilnih rezultata u vinogradima.