Vinogradarstvo

Ознака: sorte vinove loze

  • Čokoti u parovima – savremeni uzgojni oblik vinove loze

    Savremeno vinogradarstvo se sve više oslanja na tehnologiju i nove metode koje omogućavaju efikasno korišćenje resursa, smanjenje troškova i povećanje prinosa. Jedan od savremenih uzgojnih oblika koji je u poslednjih nekoliko godina postao sve popularniji, kako u evropskim zemljama, tako i kod nas, jeste uzgoj vinove loze u parovima.

    Ovaj uzgojni oblik, koji je modifikacija tradicionalnog „silvo“ oblika, pruža vinogradarima mnoge prednosti. Ključna karakteristika ovog oblika je sadnja vinove loze u parovima, što omogućava da se u jednoj sadnoj jedinici obrazuje po jedno stablo sa jednostrukom kordunicom. Kordunice na oba čokota u paru su usmerene u suprotnim pravcima, što daje maksimalnu efikasnost u upotrebi prostora i energije.

    Prednosti sadnje parnih čokota

    Jedna od najvećih prednosti ovog uzgojnog oblika je prostranost koja omogućava lakšu primenu mehanizacije, zaštitu od bolesti i štetočina, kao i lakšu obradu zemljišta. Iako je broj cokota po hektaru veći (oko 3.333), razmak između redova je dovoljno širok da bi se omogućila jednostavna obrada zemljišta u redu i između redova. U slučaju da jedan čokot u paru strada, može se lako formirati zamena za njega, čime se smanjuje gubitak.

    Za razliku od drugih uzgojnih oblika, u ovom se koristi manji broj pritki – svega oko 1.100 po hektaru, jer na jednoj pritki oslanjaju se dva čokota. Ovaj pojednostavljeni sistem potpore značajno smanjuje troškove podizanja vinograda i olakšava celokupnu organizaciju vinograda.

    Visoki prinosi i lako održavanje

    Cokoti uzgajani u parovima omogućavaju opterećenje stabla velikim brojem okaca, što kod dobrog đubrenja i pravilne nege može dovesti do visokih prinosa, čak i u sortama koje imaju sitne grozdove. Na primer, vinogradar koji je koristio ovaj uzgojni oblik u trećoj godini starosti vinograda pod sortom „italijanski rizling“, dobio je preko 8.000 kg grožđa.

    Berba i rezidba kod ovog uzgojnog oblika su izuzetno jednostavne, jer se sve operacije izvode na visini grudi, što smanjuje potrebu za težim radovima i naporima. Takođe, zaštita od bolesti i štetočina je efikasna, jer je vinova loza postavljena tako da se lako prska. Zbog slobodne površine zemljišta, moguće je primeniti i totalne herbicide, što doprinosi boljoj i bržoj kontroli korova.

    Preporučeni međuredni razmak kod ovog uzgojnog oblika je tri metra, dok je razmak između parnih cokota u redu 30 cm. Ovakvi razmaci omogućavaju efikasnu primenu mehanizacije i dobri prinosi, a istovremeno čuvaju prostor za kvalitetnu obradu vinograda.

    Uzgojni oblik i nega mladog zasada

    Formiranje stabla u ovom uzgojnom obliku počinje već u trećoj godini od sadnje. U tom periodu, od jednog dobro razvijenog jednogodišnjeg lastara formira se stablo, koje se vezuje za žicu postavljenu na visini od 130 cm. U horizontalnom delu lastar treba da bude dugačak oko 50 cm, a u preseku ne tanji od 8 mm, dok je optimalna debljina oko 10 mm.

    Tokom prve godine nege, sve lastare treba negovati, dok se u drugoj godini ostavljaju dva, a u trećoj samo jedan lastar, koji će služiti za formiranje buduće kordunice i stabla. U tom periodu posebno je važno uklanjanje povrsinskih žila koje mogu ometati pravilan rast i razvoj vinove loze.

    Dva puta godišnje, prilikom rezidbe i u junu, treba pažljivo ukloniti ove površinske žile, a zemljište oko cokota treba ponovo zagrnuti. Ovo je ključni deo procesa, jer ako se pravilno neguje, vinova loza ranije ulazi u plodonosenje i daje kvalitetne prinose.

    Zaključak

    Cokoti uzgajani u parovima predstavljaju savremeni i efikasan način gajenja vinove loze koji donosi mnoge prednosti. Ovaj uzgojni oblik ne samo da omogućava veći prinos i kvalitetno grožđe, već i olakšava rad u vinogradu, smanjuje troškove i poboljšava efikasnost proizvodnje. Ako želite da optimizujete svoj vinograd i postignete visoke prinose, cokoti u parovima su pravi izbor za vas.

  • Gijov uzgojni oblik – najrasprostranjeniji u vinogradima

    Gijov uzgojni oblik je jedan od najrasprostranjenijih načina oblikovanja vinove loze. Koristi se za različite vrste vinograda, jer omogućava dobar rast, lakše održavanje i kvalitetan prinos. Ovaj uzgojni oblik najčešće se primenjuje u vinogradima koji proizvode grožđe za zaštićena vina, ali se sve više primenjuje i u komercijalnim vinogradima zbog njegove efikasnosti i jednostavnosti.

    Jednokraki Gijov uzgojni oblik – u ovom obliku, stablo vinove loze obično je visine od 30 do 80 cm. U prvoj godini od sadnje na cokotu se razvija samo jedan lastar. U proleće druge godine, ovo stablo se orezuje na željenu visinu, tako da gornje okce ostaje neposredno ispod najniže žice. Kada započne lastarenje, ostaviće se dva vršna lastara, dok se svi ostali uklanjaju. Treće godine, oba lastara koja su izrasla pri vrhu stabla orezuju se na kondire. Gornji lastar se orezuje na 3-4 okca, dok donji ostaje sa 2 okca. U četvrtoj godini, gornji kondir se u potpunosti odbacuje, dok se dva lastara na donjem kondiru orezuju i održavaju u optimalnom stanju. Gornji lastar se orezuje na luk, dok donji ostaje sa dva okca za zamenu.

    Dvokraki Gijov uzgojni oblik – ovaj oblik je specifičan jer u drugoj godini, ako je odnegovan bujan i dobro sazreo lastar, on se orezuje na visinu koja je nešto niža od prve glavne žice. Kada započne lastarenje, ostavljaju se dva vršna lastara, dok se svi ostali uklanjaju. U trećoj godini, ova dva lastara orezuju se na kondire, koji će biti osnovni krakovi u sledećem periodu. Na svakom od tih kondira tokom treće godine odneguje se bar po dva lastara. U četvrtoj godini, gornji lastar na oba kondira se orezuje na luk, dok donji se orezuje na kondir za zamenu.

    Prednosti Gijov uzgojnih oblika

    Jednokraki Gijov uzgojni oblik je najpogodniji za proizvodnju grožđa koje se koristi za proizvodnju zaštićenih vina, jer je u ovom obliku manja mogućnost preopterećenja rodnim okcima na cokotu. Zbog toga se ovi cokoti sadnje stavljaju u gušće redove, a međuredni razmaci su manji. Ovaj oblik se koristi kada je potrebno veće zbijanje vinove loze, što omogućava bolju koncentraciju kvaliteta u grožđu, a samim tim i u vinu.

    S druge strane, dvokraki Gijov oblik je veoma pogodan za vinogradarske uslove u kojima su međuredni razmaci od 1,8 do 2,2 metra, a u nekim slučajevima i do 2,4 metra, posebno za određene sorte vinove loze. Ovaj oblik omogućava primenu lakše mehanizacije, što je velika prednost za veće vinograde. Takođe, broj cokota je dovoljan da se postignu dobri prinosi, a rezidba na rod u ovom uzgojnom obliku je jednostavna, što je od velike pomoći malim i individualnim proizvođačima.

    Gijov uzgojni oblik omogućava lakše upravljanje vinogradom, a samim tim i veću produktivnost, jer je bolje organizovan prostor za vinovu lozu. Mehanizacija može lakše da se koristi u ovakvim vinogradima, što u velikoj meri smanjuje troškove rada i povećava efikasnost. Takođe, rezidba je jednostavna, što vinogradarima omogućava brže i lakše održavanje vinograda.

    Zaključak

    Gijov uzgojni oblik je izuzetno praktičan i popularan izbor za vinogradare širom sveta, zbog svoje efikasnosti i jednostavnosti. Bilo da se odlučite za jednokraki ili dvokraki oblik, oba nude brojne prednosti koje olakšavaju održavanje vinograda, smanjuju troškove rada i omogućavaju visok kvalitet grožđa i vina. Pravilno primenjen, Gijov oblik može biti ključ uspeha vašeg vinogradarstva, bilo da proizvodite grožđe za zaštićena vina ili za komercijalnu upotrebu.