Vinogradarstvo

Ознака: Roajatska kordunica

  • Roajatska kordunica za sorte krupnog grozda

    Roajatska kordunica predstavlja jedan od najprikladnijih uzgojnih oblika vinove loze za sorte koje daju krupan grozd. Ovaj oblik je poznat po svojoj efikasnosti, naročito u vinogradima gde se gaje sorte koje imaju veće grozdove. Roajatska kordunica je jednokraki oblik, koji je postavljen vodoravno, i obično se oblikuje na visini stabla od oko 50 cm. Glavne karakteristike ovog oblika su rodni čvorovi koji se nalaze na krajevima krakova, sa razmakom od 20 do 25 cm između svakog čvora.

    Priprema za sadnju i oblikovanje vinove loze

    U drugoj godini nakon sadnje, proces gajenja vinove loze započinje tako što se neguju dva lastara. Ovi lastari se pažljivo vezuju za kolac kako bi postigli željeni pravac rasta. U proleće treće godine, jedan od lastara se pažljivo savija na mesto do kojeg će dopirati vertikalni deo stabla. Na ovom mestu se postavlja prva žica, na koju se lastar veže.

    Važno je napomenuti da dužina savijenog, položenog dela treba da bude od 50 do 60 cm, a nagib lastara ne sme biti pod pravim uglom. Na taj način omogućava se nesmetano strujanje sokova kroz biljku. Drugi, slabiji lastar, orezuje se na rezervni kondir sa dva najniža zimska okca, koji će kasnije služiti kao osnovni nosioci budućih rodnih čvorova.

    Razvoj vinove loze u trećoj i četvrtoj godini

    Kada počne lastarenje u trećoj godini, sa uspravnog dela stabla uklone se svi lastari, uključujući i one sa donjeg položenog dela, kao i iz krivine. Ostavi se maladar na kraju položenog dela, koji će kasnije biti korišćen za produžavanje kordunice. Mladari sa gornje strane položenog dela prorede se i ostaviće se na rastojanju od 20 do 25 cm. Ovi lastari se tokom treće godine usmeravaju prema uspravnom pravcu, a zatim se privezuju za dvostruke žice ili se provlače između njih.

    U četvrtoj godini, lastari na položenom delu, kojih obično ima između tri i četiri, orezuju se na kratke kondire, sa po dva okca. Poslednji lastar, koji se ostavlja za produžetak kraka, orezuje se na 50 do 60 cm. Na prethodnom kondiru, najniži lastar se ponovo orezuje na kondir, dok se svi drugi lastari uklanjaju. Kada nastupi period lastarenja u četvrtoj godini, sa donje strane produžetka uklone se mladari, dok se sa gornje strane vrši proređivanje.

    Održavanje i rezidba vinove loze

    U proleće pete godine, poslednji lastari koji su preostali na kondirima iz prethodne godine orezuju se na kondire sa dva-tri okca, čime se postiže postavljanje rodnih čvorova na vinovoj lozi. Rezidba na ovoj kordunici je jednostavna i efikasna, ali i dalje zahteva pažnju, naročito kada je reč o visini i pravilnoj distribuciji lastara. Međutim, važno je napomenuti da je na ovom uzgojnom obliku opterećenje rodnim okicima ograničeno na najviše 35 okaca, što znači da nije prikladan za sorte sa manjim, slabijim grozdovima. Zato je preporučljivo da se za ovaj oblik biraju sorte koje imaju snažno razvijena rodna okca na niskim, pravim zimskim okcima, dok je grožđe većeg formata.

    Preporučeni uslovi za uspešan uzgoj

    Medjuredno rastojanje za ovaj oblik vinove loze ne bi trebalo da bude veće od 2,6 metara. Ovakvo rastojanje omogućava veći broj čokota i obezbeđuje zadovoljavajući prinos grožđa, koji je ključan za postizanje visokih kvaliteta vina. Ovaj oblik je naročito pogodovan za vinograde koji se nalaze na ravnim terenima, gde se može efikasno koristiti mehanizacija, jer su uslovi za berbu i obradu vinove loze optimalni.

    Prednosti roajatske kordunice za sorte krupnog grozda

    Jedna od glavnih prednosti roajatske kordunice je njena efikasnost u korišćenju prostora u vinogradu, što omogućava veću gustinu sadnje i bolje iskorišćavanje zemljišta. Ovo je posebno važno za vinogradare koji žele da povećaju proizvodnju bez potrebe za širenjem površina. Takođe, ovakva kordunica pruža dobar uvid u prinos i omogućava lakšu kontrolu kvaliteta grožđa tokom vegetacije, čime se poboljšava ukupna efikasnost proizvodnje.

    Zaključak

    Roajatska kordunica za sorte krupnog grozda predstavlja optimalan izbor za vinogradare koji žele da postignu visoke prinose i dobar kvalitet grožđa. Ovaj oblik omogućava jednostavno upravljanje vinovom lozom, a pravilna rezidba i forma stabila osiguravaju da se biljke pravilno razvijaju i daju visoke prinose. Međutim, važno je pažljivo odabrati sorte vinove loze koje najbolje odgovaraju ovom uzgojnom obliku, kako bi se postigao željeni rezultat. S obzirom na sve prednosti ovog oblika, može se reći da je roajatska kordunica za sorte krupnog grozda jedan od najefikasnijih i najkorisnijih uzgojnih oblika u modernom vinogradarstvu.

  • Loza na spratove

    Vinova loza se gaji na različite načine, a raznovrsni uzgojni oblici omogućavaju vinogradarima da prilagode proizvodnju specifičnim klimatskim, zemljinskim i agrotehničkim uslovima. Jedna od ključnih odlika svakog uzgojnog oblika vinove loze je visina stabla, pa se prema tom kriterijumu loza može deliti na niske, srednje visoke i visoke uzgojne oblike. U poslednjim decenijama, visoki i srednje visoki uzgojni oblici postaju sve popularniji, s obzirom na prednosti koje donose u pogledu prinosa i kvaliteta plodova.

    Različiti uzgojni oblici loze

    Visoki sistemi uzgoja vinove loze postaju sve češće primenjivani, i to ne samo u industrijskim vinogradima, već i na manjim privatnim parcelama. U zavisnosti od klimatskih uslova i tipa tla, vinogradari u našoj zemlji koriste razne uzgojne oblike, među kojima su:

    • Roajatska kordunica
    • Mozerova kordunica
    • Silvo
    • Skljar
    • Pergola
    • Višespratne kordunice

    Svi ovi oblici imaju svoje specifične karakteristike, a mnogi od njih su prošli kroz razne modifikacije kako bi se prilagodili lokalnim uslovima i potrebama vinogradara.

    Zimska zaštita vinove loze

    Jedan od ključnih izazova u gajenju vinove loze na visokim sistemima je zaštita od mraza. U područjima sa hladnijim zimama, cokoti visoko gajene loze mogu biti izloženi velikim hladnoćama, što može ugroziti njihov opstanak. Da bi se to sprečilo, u severnijim krajevima vinogradari koriste različite zaštite. Na primer, kondir, koji se ostavlja pri dnu cokota, može se koristiti za zaštitu u jesen, pre nego što dođe zima. Kada dođe do izmrzavanja kordunica ili stabla, kondir može poslužiti kao zamena za oštećene delove loze.

    Vinova loza je biljka koja je generalno otporna na mraz. Zrela jednogodišnja loza može podneti temperature do -25°C, a zimska okca do -16°C. Ipak, najveći rizik za lozu predstavlja proleće, kada nabubreli pupoljci lako stradaju pri temperaturama ispod -4°C, dok mladi lastari mogu da stradaju već pri -2,5°C.

    Pergole

    Jedan od najpoznatijih visokih uzgojnih oblika vinove loze je pergola. Ovaj sistem je vrlo popularan u vinogradima južnih zemalja, poput Italije, Makedonije i Hercegovine. Pergola je specifična po tome što se vinova loza gaji na visokom stablu, koje se na određenoj visini grana u dva, tri ili više krakova, koji služe za prihvatanje lastara. Pergole mogu imati brojne modifikacije u zavisnosti od sorte loze i lokalnih uslova.

    Jedan od popularnijih tipova pergola je kalifornijska pergola, koja se formira tokom nekoliko godina. Prva godina je posvećena razvoju jednog lastara, dok se u drugoj i trećoj godini proširuju i razvijaju grane, sve do visine krova pergole. U trećoj godini, kada grane dosegnu visinu od 130–140 cm, na stablu se pričvršćuje prečka koja drži mrežu žica. Na toj visini počinju da se razvijaju lastari, a kasnije, tokom četvrte i pete godine, od prošlogodišnjih kondira formiraju se novi lastari, čime se stvara osnovna struktura pergole.

    Pergola tendona je specifičan oblik pergole koji je popularan u južnoj Italiji. Ovaj sistem koristi mrežu žica koja je razapeta u kvadratnom obliku, a cokoti su postavljeni na razmaku od 2,5 do 4 metra. Prednost ovog sistema je u tome što omogućava mehanizovanu obradu zemlje ispod krova pergole, dok to nije moguće u klasičnom spalirnom sistemu. Visina stabla u pergoli tendoni je obično između 1,8 i 2,3 metra.

    Višespratne kordunice

    Višespratne kordunice su uzgojni oblik loze koji postaje sve popularniji, kako na velikim plantažama, tako i na manjim okućnicama. Ovaj oblik zahteva nešto više rada, ali u velikoj meri nagrađuje vinogradare visokim prinosima. Višespratne kordunice mogu biti dvospratne ili trospratne, dok se vertikalna višespratna tomrijska kordunica posebno često koristi uz zidove ili ograde.

    Ovaj tip kordunice nudi veliku fleksibilnost u rezidbi, jer se za svaku spratnu zonu može primeniti odgovarajuća rezidba, u zavisnosti od sorte. Na rodnim cokotima može se koristiti kratka, mešovita ili duga rezidba, kako bi se postigao željeni prinos. Višespratne kordunice omogućavaju maksimalno iskorišćavanje prostora, čime se povećava broj plodova po kvadratnom metru, što je posebno korisno na plantažama.

    Zaključak

    Visoki uzgojni oblici vinove loze, kao što su pergole i višespratne kordunice, postaju sve popularniji jer omogućavaju vinogradarima da bolje iskoriste prostor i povećaju prinos grožđa. Iako ovi sistemi zahtevaju više rada i pažnje, oni mogu doneti značajne prednosti, uključujući veću efikasnost pri obradi vinograda i bolji kvalitet plodova. S obzirom na prednosti u pogledu prinosa i zaštite od bolesti, ovi uzgojni oblici sigurno će imati sve veće značenje u modernoj vinogradarskoj proizvodnji.