Vinogradarstvo

Ознака: rezidba

  • Prekračivanje lastara i zaperaka vinove loze: Kako unaprediti prinos i zdravlje vinove loze

    Prekračivanje lastara i zaperaka vinove loze je jedna od ključnih agrotehničkih mera koja se primenjuje u vinogradarstvu. Ove mere nisu samo važne za oblikovanje biljke, već i za poboljšanje prinosa grožđa. Iako mlado, nerazvijeno lišće proizvodi određenu količinu hranjivih materija, u početnim fazama rasta, ono troši mnogo više energije nego što je u stanju da proizvede. Zbog toga, vrhovi zelenih lastara, iako vitalni za rast, ponašaju se parazitski prema stablu vinove loze, trošeći resurse potrebne za formiranje grozdova i cvasti.

    Prekračivanje lastara može znatno doprineti usmeravanju hranjivih materija u željene delove vinove loze – grozdove, bobice i druge rodne elemente, čime se povećava kvalitet i količina prinosa. Kada se lastari pravilno prekrate, energija koja bi bila potrošena za njihov rast, usmerava se ka plodovima, što omogućava bolji razvoj grožđa.

    Pinsiranje glavnih lastara

    Pinsiranje lastara je proces koji obuhvata odstranjivanje višak zelenih delova lastara kako bi se poboljšao prinos grožđa. Ova operacija se obavlja pre cvetanja vinove loze, obično 10-20 dana pre cvetanja, i to iz dva razloga. Prvi razlog za pinsiranje je da bi se eliminisali slabo rodni ili nerodni lastari, čime se stimulira razvoj novih rodnih grana koje mogu doneti dodatni rod. Drugi razlog je sprečavanje prekomernog rasta bujnih sorti vinove loze koje su sklone prekomernom vegetativnom rastu, što može dovesti do opadanja kvaliteta plodova.

    Pinsiranjem se obezbeđuje da na svakom lastaru ostane najmanje osam listova, dok se višak listova i nerazvijeni delovi odstranjuju. Ovaj proces ne samo da pomaže u održavanju boljih prinosa, već i utiče na veću krupnoću bobica i bolje formiranje grožđa. Kod nekih sorti vinove loze, kao što su „madlen anzevin“, „blatina“ i „rozaklija“, pinsiranje može značajno doprineti većem broju cvetova koji se oplođuju, a samim tim i većem broju bobica koje se formiraju na grožđu.

    Zalamanje glavnih lastara

    Zalamanje lastara je još jedna važna agrotehnička mera koja se koristi u vinogradarstvu. Ova operacija podrazumeva uklanjanje suvišnih listova sa lastara kako bi se poboljšala cirkulacija svetlosti i vazduha kroz vinovu lozu, čime se smanjuje rizik od bolesti i povećava efikasnost fotosinteze. Takođe, zalamanje pomaže da se usmere hranjive materije u grožđe, a ne u prekomerni rast lišća.

    Zalamanje se obavlja kada lastari pređu visinu kolja ili najvišu žicu na spaliru, a u zavisnosti od ekoloških uslova i tipa vinograda, na lastaru se ostavlja od 10 do 16 listova. Suviše nisko zalamanje može nepovoljno uticati na kvalitet grožđa, smanjujući snagu rasta same loze i ugrožavajući njenu plodnost. Zbog toga je važno pravilno odrediti visinu na kojoj se lastari zalamaju, kako bi se postigao optimalan balans između vegetativnog rasta i plodonošenja.

    U našim uslovima, najčešće se zalamanje obavlja u julu, dok je za sorte grožđa koje se koriste za vino, poželjno da se zalamanje obavi nešto kasnije, početkom avgusta, kako bi se povećao udeo šećera u grožđu. Ranije zalamanje daje bolji rezultat za stolne sorte, dok vinske sorte imaju koristi od kasnijeg zalamanja, jer im to omogućava veću koncentraciju šećera.

    Značaj ove agrotehničke mere za vinogradarstvo

    Prekračivanje lastara i zaperaka u vinogradarstvu je neizostavan proces koji doprinosi većem kvalitetu i količini prinosa grožđa. Ove agrotehničke mere ne samo da pomažu vinogradarima da bolje kontrolišu rast i razvoj svojih vinograda, već i da optimizuju upotrebu hranjivih materija, čime se postiže bolji kvalitet grožđa i veći prinosi.

    Ove tehnike oblikovanja vinove loze omogućavaju da vinogradar koristi resurse na najefikasniji način, smanjujući nepotrebne troškove i povećavajući ukupnu profitabilnost vinogradarske proizvodnje. S obzirom na sve veće zahteve tržišta za kvalitetnim vinom i grožđem, ove operacije su postale ključni faktori koji odlučuju o uspehu svakog vinogradara.

    Vinogradari koji primenjuju ove mere obavezno prate stanje svojih vinograda tokom godine i prilagođavaju tehnike prema specifičnostima svakog vinograda. Rezultati su obično vrlo pozitivni – vinova loza je zdravija, plodovi su krupniji, a grožđe sazreva u optimalnim uslovima, čime se postiže visoka kvaliteta vina.

    Zaključak

    Prekračivanje lastara i zaperaka vinove loze jeste proces koji vinogradari koriste kako bi poboljšali prinos grožđa i kvalitet svojih plodova. Ove agrotehničke mere, kao što su pinsiranje i zalamanje, pomažu u kontroli rasta loze, omogućavaju veću efikasnost fotosinteze i veći broj rodnih grana. Kada se primene pravilno, one mogu značajno doprineti uspehu svakog vinogradara i unapređenju vinogradarske proizvodnje.

  • Mozerova kordunica za vinske sorte

    Mozerova kordunica predstavlja specifičan oblik uzgoja vinove loze, koji je vrlo popularan u vinogradarstvu širom sveta, a koristi se i kod nas. Ovaj uzgojni oblik omogućava vrlo efikasnu organizaciju vinograda, a s obzirom na to da zahteva primenu kratke ili mešovite rezidbe, on je vrlo praktičan za brojne vinske sorte koje se gaje u našem podneblju.

    U prvoj godini nakon sadnje, od vinove loze se ne očekuje previše – u ovoj fazi se biljke tek adaptiraju na novo okruženje, a važno je posvetiti se pravilnom nicanju i osnovnoj negi. U drugoj godini, kada loza dostigne dovoljnu visinu, odgaja se po dva lastara, što je ključna faza u razvoju mladih biljaka. Tokom treće godine, usmerava se rast loze, pri čemu se jači lastar prekrati do visine stabla, odnosno do prve žice. Slabiji lastar orezuje se na rezervni kondir sa dva okca. Važno je naglasiti da se svi nepotrebni mladari uklanjaju kako bi se loza koncentrisala na razvoj dva-tri ključna lastara koji će postati temelj budućeg roda.

    Tokom treće godine, lastari se vode uspravno, vezujući ih za drugu žicu ili povlačeći ih između dve žice, ako to uslovi dozvoljavaju. Ovaj oblik uzgoja omogućava maksimalnu efikasnost u iskoristavanju prostora, jer se vinova loza razvija vertikalno, a samim tim se bolje koristi svetlost, a i rad u vinogradu postaje lakši. Takođe, olakšava se primena savremene mehanizacije koja je vrlo važna za održavanje vinograda i obavljanje poslova u svim fazama proizvodnje.

    Proleće četvrte godine donosi dalji korak u oblikovanju vinove loze. Dva lastara, koja se nalaze sa suprotnih strana, prekrate se na dužinu od 50 do 60 cm i horizontalno se privezuju za žicu. Ovi lastari postaju temelj budućih krakova, koji će u narednim godinama nositi grožđe. Obrazac koji se koristi za oblikovanje ovog uzgojnog oblika sličan je onom koji se koristi u roajatnoj kordunici, pri čemu se poseban akcenat stavlja na pravilnu distribuciju hranljivih materija i svetlosti.

    Mozerova kordunica je u velikoj meri zasnovana na dugoročnoj efikasnosti, jer omogućava optimalnu proizvodnju grožđa i održavanje vinograda. Ovaj uzgojni oblik je naročito pogodan za vinske sorte koje na kratkim i dugim kondirima, uz pomoć kratkih lukova, mogu da daju odgovarajući prinos grožđa. Osim toga, koristi se i kada je međuredno rastojanje u vinogradu veće od 2,5 metra. Ovaj oblik omogućava da vinova loza ima dovoljno prostora za razvoj, što je ključno za postizanje dobrih rezultata u proizvodnji grožđa.

    Sa druge strane, moramo biti svesni i nedostataka ovog oblika uzgoja. Naime, kod Mozerove kordunice, oblikovanje stabla zahteva visok nivo stručnosti, jer bilo kakva greška u postupku može dovesti do problema u narednim godinama. Osim toga, neophodno je konstantno pratiti rast i razvoj biljaka, jer to direktno utiče na kvalitet grožđa.

    S obzirom na sve ove prednosti i mane, Mozerova kordunica je i dalje vrlo popularna među vinogradarima, koji je koriste u savremenim vinogradima. Ovaj uzgojni oblik je prepoznatljiv zbog svoje efikasnosti, ali i zato što omogućava optimalnu iskorišćenost prostora, što je ključno u velikim vinogradima. Ukoliko se pravilno primeni, može doneti izuzetne rezultate u proizvodnji vina.

    Silvozova kordunica

    S druge strane, silvozova kordunica je uzgojni oblik koji može biti jednokraka ili dvokraka. Lukovi u ovom obliku su savijeni nadole i privezani za žicu ispod samih krakova. Visina stabla je obično između 1 i 1,3 metra, a oblikovanje cokota sličan je onom koji se koristi u roajatnoj ili visokoj dvokrakoj Mozerovoj kordunici. Ovaj oblik je naročito zastupljen u savremenim vinogradima u kojima je međuredno rastojanje veće od 2,5 metra. Savijanjem lukova smanjuje se bujnost lastara, a plodnost se povećava. Međutim, ovaj oblik ima i svoje nedostatke, jer može doći do lomova u lukovima usled naglog savijanja, što ometa kretanje sokova u biljci.

  • Grožđe na zapercima – kako nadoknaditi gubitak roda u vinogradima

    U savremenom vinogradarstvu, kao i u svim drugim poljoprivrednim granama, priroda može biti nepredvidiva. Zimski i prolećni mrazovi često predstavljaju ozbiljan izazov za vinogradare, jer mogu prouzrokovati značajnu štetu na vinovoj lozi, naročito ako su zimski meseci bili hladniji nego obično. Kada se takva šteta dogodi, naročito u vinogradima gde je rezidba obavljena u jesen, može doći do gubitka roda zbog izmrzavanja vinove loze. Međutim, postoji tehnika koja omogućava da se ovaj gubitak nadoknadi i da se iz vinograda dobije prinos i u tim otežanim uslovima – to je grožđe na zapercima.

    Zašto grožđe na zapercima?

    Kada dođe do izmrzavanja vinove loze, gubitak roda može biti dramatičan, ali vinogradari često mogu da se oslanjaju na zaperke – mlade izboje koji se razvijaju na jalovkama. Ove mladice se obično uklanjaju tokom vegetacije, ali u slučaju da dođe do izmrzavanja, one postaju ključne za obnavljanje vinograda i povratak proizvodnje.

    Naime, jalovci su uobičajeno sterilni izboji koji ne donose rod, ali ako se pravilno tretiraju, mogu postati rodan deo loze. To se postiže jednostavnom tehnikom – zalomljivanjem mladica iznad 7-8 lista, računajući od osnove. Ovim zahvatom izaziva se pojava novih zaperaka, koji, iako kasne u odnosu na glavne lastare, mogu doneti prinos u istoj vegetaciji.

    Kako funkcioniše proces?

    Jedan od izazova kod ovog načina uzgoja je kasniji razvoj zaperaka u odnosu na glavne rodne lastare. Zaperci, dakle, ne donose cvasti odmah, već kasnije tokom sezone, što znači da će grožđe sa zaperaka sazreti nešto kasnije nego ostatak roda. To obično znači da će grožđe sa zapercima sazreti desetak dana nakon uobičajenog roda, što može biti problem u nekim slučajevima, ali i prednost ako vremenski uslovi dozvoljavaju.

    Zaperci koji se formiraju od mladih lastara postaju potencijalno rodan deo loze, ali su od drugih grožđa različiti po tome što je njihovo sazrevanje kasnije i ponekad imaju niži sadržaj šećera i nešto viši nivo kiselina. Ipak, grožđe sa prekrčenih jalovaka obično ima upotrebnu vrednost, posebno ako je dobro sazrelo. Kvalitet takvog grožđa može biti vrlo dobar, naročito kod sorti koje ranije sazrevaju.

    Prednosti i mane grožđa sa zapercima

    Grožđe sa zapercima je veoma korisno u godinama kada zimski i prolećni mrazovi prouzrokuju značajnu štetu u vinogradima. Zaperci omogućavaju vinogradaru da nadoknadi gubitak roda, što je izuzetno važno za ekonomsku održivost vinogradarske proizvodnje. Ova metoda se pokazala naročito korisnom u situacijama kada je ravnoteža između nadzemnog i podzemnog dela loze poremećena usled nepovoljnih vremenskih uslova. Korišćenjem zaperaka, vinogradari mogu osigurati dopunski rod i smanjiti gubitke.

    Međutim, da bi ova tehnika dala pozitivne rezultate, važno je zalomiti jalovke pre nego što se pojave zaperci. U suprotnom, neće doći do željenog efekta i nećemo dobiti rod na tim mladicama. Iako se ovo može činiti jednostavnom praksom, ključno je obratiti pažnju na taj vremenski okvir, kako bi zaperci uopšte postali rodni.

    Kvalitet grožđa sa zapercima

    Iako grožđe sa zapercima sazreva kasnije nego standardni rod, ono se često izjednačava po kvalitetu sa grožđem sa glavnih lastara, naročito ako se pravilno neguje. Iako će biti nešto kiselije i imati manji nivo šećera, često može imati vrlo dobru upotrebnu vrednost. To posebno važi za sorte vinove loze koje sazrevaju ranije, jer će u tim slučajevima grožđe sa zapercima dostići optimalnu zrelost.

    Grožđe sa zapercima se obično koristi za spravljanje vina, jer često ima karakteristične, ali prijatne arome koje mogu doprineti specifičnosti krajnjeg proizvoda. Iako se ne smatra premium grožđem, ono svakako doprinosi kvalitetnom i stabilnom prinosu.

    Zaključak

    Tehnika gajenja grožđa na zapercima može biti izuzetno korisna u godinama kada su mrazovi ili druge nepogode uništile veći deo roda. Na ovaj način vinogradar može da nadoknadi gubitak i obezbedi dobar prinos i kvalitet grožđa. Ovaj pristup je naročito koristan za vinogradare koji se suočavaju sa nepredvidivim vremenskim uslovima i koji žele da maksimalno iskoriste resurse koje imaju na raspolaganju.

    U svakom slučaju, u vođenju vinograda ključno je da vinogradar prepozna trenutak kada treba da primeni ove tehnike i da bude spreman na prilagođavanje uslovima koji se stalno menjaju. Tehnika grožđa na zapercima je samo jedan od alata u bogatom arsenalu vinogradarskih metoda koje omogućavaju postizanje dobrih i stabilnih rezultata u vinogradima.

  • Čokoti u parovima – savremeni uzgojni oblik vinove loze

    Savremeno vinogradarstvo se sve više oslanja na tehnologiju i nove metode koje omogućavaju efikasno korišćenje resursa, smanjenje troškova i povećanje prinosa. Jedan od savremenih uzgojnih oblika koji je u poslednjih nekoliko godina postao sve popularniji, kako u evropskim zemljama, tako i kod nas, jeste uzgoj vinove loze u parovima.

    Ovaj uzgojni oblik, koji je modifikacija tradicionalnog „silvo“ oblika, pruža vinogradarima mnoge prednosti. Ključna karakteristika ovog oblika je sadnja vinove loze u parovima, što omogućava da se u jednoj sadnoj jedinici obrazuje po jedno stablo sa jednostrukom kordunicom. Kordunice na oba čokota u paru su usmerene u suprotnim pravcima, što daje maksimalnu efikasnost u upotrebi prostora i energije.

    Prednosti sadnje parnih čokota

    Jedna od najvećih prednosti ovog uzgojnog oblika je prostranost koja omogućava lakšu primenu mehanizacije, zaštitu od bolesti i štetočina, kao i lakšu obradu zemljišta. Iako je broj cokota po hektaru veći (oko 3.333), razmak između redova je dovoljno širok da bi se omogućila jednostavna obrada zemljišta u redu i između redova. U slučaju da jedan čokot u paru strada, može se lako formirati zamena za njega, čime se smanjuje gubitak.

    Za razliku od drugih uzgojnih oblika, u ovom se koristi manji broj pritki – svega oko 1.100 po hektaru, jer na jednoj pritki oslanjaju se dva čokota. Ovaj pojednostavljeni sistem potpore značajno smanjuje troškove podizanja vinograda i olakšava celokupnu organizaciju vinograda.

    Visoki prinosi i lako održavanje

    Cokoti uzgajani u parovima omogućavaju opterećenje stabla velikim brojem okaca, što kod dobrog đubrenja i pravilne nege može dovesti do visokih prinosa, čak i u sortama koje imaju sitne grozdove. Na primer, vinogradar koji je koristio ovaj uzgojni oblik u trećoj godini starosti vinograda pod sortom „italijanski rizling“, dobio je preko 8.000 kg grožđa.

    Berba i rezidba kod ovog uzgojnog oblika su izuzetno jednostavne, jer se sve operacije izvode na visini grudi, što smanjuje potrebu za težim radovima i naporima. Takođe, zaštita od bolesti i štetočina je efikasna, jer je vinova loza postavljena tako da se lako prska. Zbog slobodne površine zemljišta, moguće je primeniti i totalne herbicide, što doprinosi boljoj i bržoj kontroli korova.

    Preporučeni međuredni razmak kod ovog uzgojnog oblika je tri metra, dok je razmak između parnih cokota u redu 30 cm. Ovakvi razmaci omogućavaju efikasnu primenu mehanizacije i dobri prinosi, a istovremeno čuvaju prostor za kvalitetnu obradu vinograda.

    Uzgojni oblik i nega mladog zasada

    Formiranje stabla u ovom uzgojnom obliku počinje već u trećoj godini od sadnje. U tom periodu, od jednog dobro razvijenog jednogodišnjeg lastara formira se stablo, koje se vezuje za žicu postavljenu na visini od 130 cm. U horizontalnom delu lastar treba da bude dugačak oko 50 cm, a u preseku ne tanji od 8 mm, dok je optimalna debljina oko 10 mm.

    Tokom prve godine nege, sve lastare treba negovati, dok se u drugoj godini ostavljaju dva, a u trećoj samo jedan lastar, koji će služiti za formiranje buduće kordunice i stabla. U tom periodu posebno je važno uklanjanje povrsinskih žila koje mogu ometati pravilan rast i razvoj vinove loze.

    Dva puta godišnje, prilikom rezidbe i u junu, treba pažljivo ukloniti ove površinske žile, a zemljište oko cokota treba ponovo zagrnuti. Ovo je ključni deo procesa, jer ako se pravilno neguje, vinova loza ranije ulazi u plodonosenje i daje kvalitetne prinose.

    Zaključak

    Cokoti uzgajani u parovima predstavljaju savremeni i efikasan način gajenja vinove loze koji donosi mnoge prednosti. Ovaj uzgojni oblik ne samo da omogućava veći prinos i kvalitetno grožđe, već i olakšava rad u vinogradu, smanjuje troškove i poboljšava efikasnost proizvodnje. Ako želite da optimizujete svoj vinograd i postignete visoke prinose, cokoti u parovima su pravi izbor za vas.