Vinogradarstvo

Ознака: proizvodnja vina

  • Roajatska kordunica za sorte krupnog grozda

    Roajatska kordunica predstavlja jedan od najprikladnijih uzgojnih oblika vinove loze za sorte koje daju krupan grozd. Ovaj oblik je poznat po svojoj efikasnosti, naročito u vinogradima gde se gaje sorte koje imaju veće grozdove. Roajatska kordunica je jednokraki oblik, koji je postavljen vodoravno, i obično se oblikuje na visini stabla od oko 50 cm. Glavne karakteristike ovog oblika su rodni čvorovi koji se nalaze na krajevima krakova, sa razmakom od 20 do 25 cm između svakog čvora.

    Priprema za sadnju i oblikovanje vinove loze

    U drugoj godini nakon sadnje, proces gajenja vinove loze započinje tako što se neguju dva lastara. Ovi lastari se pažljivo vezuju za kolac kako bi postigli željeni pravac rasta. U proleće treće godine, jedan od lastara se pažljivo savija na mesto do kojeg će dopirati vertikalni deo stabla. Na ovom mestu se postavlja prva žica, na koju se lastar veže.

    Važno je napomenuti da dužina savijenog, položenog dela treba da bude od 50 do 60 cm, a nagib lastara ne sme biti pod pravim uglom. Na taj način omogućava se nesmetano strujanje sokova kroz biljku. Drugi, slabiji lastar, orezuje se na rezervni kondir sa dva najniža zimska okca, koji će kasnije služiti kao osnovni nosioci budućih rodnih čvorova.

    Razvoj vinove loze u trećoj i četvrtoj godini

    Kada počne lastarenje u trećoj godini, sa uspravnog dela stabla uklone se svi lastari, uključujući i one sa donjeg položenog dela, kao i iz krivine. Ostavi se maladar na kraju položenog dela, koji će kasnije biti korišćen za produžavanje kordunice. Mladari sa gornje strane položenog dela prorede se i ostaviće se na rastojanju od 20 do 25 cm. Ovi lastari se tokom treće godine usmeravaju prema uspravnom pravcu, a zatim se privezuju za dvostruke žice ili se provlače između njih.

    U četvrtoj godini, lastari na položenom delu, kojih obično ima između tri i četiri, orezuju se na kratke kondire, sa po dva okca. Poslednji lastar, koji se ostavlja za produžetak kraka, orezuje se na 50 do 60 cm. Na prethodnom kondiru, najniži lastar se ponovo orezuje na kondir, dok se svi drugi lastari uklanjaju. Kada nastupi period lastarenja u četvrtoj godini, sa donje strane produžetka uklone se mladari, dok se sa gornje strane vrši proređivanje.

    Održavanje i rezidba vinove loze

    U proleće pete godine, poslednji lastari koji su preostali na kondirima iz prethodne godine orezuju se na kondire sa dva-tri okca, čime se postiže postavljanje rodnih čvorova na vinovoj lozi. Rezidba na ovoj kordunici je jednostavna i efikasna, ali i dalje zahteva pažnju, naročito kada je reč o visini i pravilnoj distribuciji lastara. Međutim, važno je napomenuti da je na ovom uzgojnom obliku opterećenje rodnim okicima ograničeno na najviše 35 okaca, što znači da nije prikladan za sorte sa manjim, slabijim grozdovima. Zato je preporučljivo da se za ovaj oblik biraju sorte koje imaju snažno razvijena rodna okca na niskim, pravim zimskim okcima, dok je grožđe većeg formata.

    Preporučeni uslovi za uspešan uzgoj

    Medjuredno rastojanje za ovaj oblik vinove loze ne bi trebalo da bude veće od 2,6 metara. Ovakvo rastojanje omogućava veći broj čokota i obezbeđuje zadovoljavajući prinos grožđa, koji je ključan za postizanje visokih kvaliteta vina. Ovaj oblik je naročito pogodovan za vinograde koji se nalaze na ravnim terenima, gde se može efikasno koristiti mehanizacija, jer su uslovi za berbu i obradu vinove loze optimalni.

    Prednosti roajatske kordunice za sorte krupnog grozda

    Jedna od glavnih prednosti roajatske kordunice je njena efikasnost u korišćenju prostora u vinogradu, što omogućava veću gustinu sadnje i bolje iskorišćavanje zemljišta. Ovo je posebno važno za vinogradare koji žele da povećaju proizvodnju bez potrebe za širenjem površina. Takođe, ovakva kordunica pruža dobar uvid u prinos i omogućava lakšu kontrolu kvaliteta grožđa tokom vegetacije, čime se poboljšava ukupna efikasnost proizvodnje.

    Zaključak

    Roajatska kordunica za sorte krupnog grozda predstavlja optimalan izbor za vinogradare koji žele da postignu visoke prinose i dobar kvalitet grožđa. Ovaj oblik omogućava jednostavno upravljanje vinovom lozom, a pravilna rezidba i forma stabila osiguravaju da se biljke pravilno razvijaju i daju visoke prinose. Međutim, važno je pažljivo odabrati sorte vinove loze koje najbolje odgovaraju ovom uzgojnom obliku, kako bi se postigao željeni rezultat. S obzirom na sve prednosti ovog oblika, može se reći da je roajatska kordunica za sorte krupnog grozda jedan od najefikasnijih i najkorisnijih uzgojnih oblika u modernom vinogradarstvu.

  • Mozerova kordunica za vinske sorte

    Mozerova kordunica predstavlja specifičan oblik uzgoja vinove loze, koji je vrlo popularan u vinogradarstvu širom sveta, a koristi se i kod nas. Ovaj uzgojni oblik omogućava vrlo efikasnu organizaciju vinograda, a s obzirom na to da zahteva primenu kratke ili mešovite rezidbe, on je vrlo praktičan za brojne vinske sorte koje se gaje u našem podneblju.

    U prvoj godini nakon sadnje, od vinove loze se ne očekuje previše – u ovoj fazi se biljke tek adaptiraju na novo okruženje, a važno je posvetiti se pravilnom nicanju i osnovnoj negi. U drugoj godini, kada loza dostigne dovoljnu visinu, odgaja se po dva lastara, što je ključna faza u razvoju mladih biljaka. Tokom treće godine, usmerava se rast loze, pri čemu se jači lastar prekrati do visine stabla, odnosno do prve žice. Slabiji lastar orezuje se na rezervni kondir sa dva okca. Važno je naglasiti da se svi nepotrebni mladari uklanjaju kako bi se loza koncentrisala na razvoj dva-tri ključna lastara koji će postati temelj budućeg roda.

    Tokom treće godine, lastari se vode uspravno, vezujući ih za drugu žicu ili povlačeći ih između dve žice, ako to uslovi dozvoljavaju. Ovaj oblik uzgoja omogućava maksimalnu efikasnost u iskoristavanju prostora, jer se vinova loza razvija vertikalno, a samim tim se bolje koristi svetlost, a i rad u vinogradu postaje lakši. Takođe, olakšava se primena savremene mehanizacije koja je vrlo važna za održavanje vinograda i obavljanje poslova u svim fazama proizvodnje.

    Proleće četvrte godine donosi dalji korak u oblikovanju vinove loze. Dva lastara, koja se nalaze sa suprotnih strana, prekrate se na dužinu od 50 do 60 cm i horizontalno se privezuju za žicu. Ovi lastari postaju temelj budućih krakova, koji će u narednim godinama nositi grožđe. Obrazac koji se koristi za oblikovanje ovog uzgojnog oblika sličan je onom koji se koristi u roajatnoj kordunici, pri čemu se poseban akcenat stavlja na pravilnu distribuciju hranljivih materija i svetlosti.

    Mozerova kordunica je u velikoj meri zasnovana na dugoročnoj efikasnosti, jer omogućava optimalnu proizvodnju grožđa i održavanje vinograda. Ovaj uzgojni oblik je naročito pogodan za vinske sorte koje na kratkim i dugim kondirima, uz pomoć kratkih lukova, mogu da daju odgovarajući prinos grožđa. Osim toga, koristi se i kada je međuredno rastojanje u vinogradu veće od 2,5 metra. Ovaj oblik omogućava da vinova loza ima dovoljno prostora za razvoj, što je ključno za postizanje dobrih rezultata u proizvodnji grožđa.

    Sa druge strane, moramo biti svesni i nedostataka ovog oblika uzgoja. Naime, kod Mozerove kordunice, oblikovanje stabla zahteva visok nivo stručnosti, jer bilo kakva greška u postupku može dovesti do problema u narednim godinama. Osim toga, neophodno je konstantno pratiti rast i razvoj biljaka, jer to direktno utiče na kvalitet grožđa.

    S obzirom na sve ove prednosti i mane, Mozerova kordunica je i dalje vrlo popularna među vinogradarima, koji je koriste u savremenim vinogradima. Ovaj uzgojni oblik je prepoznatljiv zbog svoje efikasnosti, ali i zato što omogućava optimalnu iskorišćenost prostora, što je ključno u velikim vinogradima. Ukoliko se pravilno primeni, može doneti izuzetne rezultate u proizvodnji vina.

    Silvozova kordunica

    S druge strane, silvozova kordunica je uzgojni oblik koji može biti jednokraka ili dvokraka. Lukovi u ovom obliku su savijeni nadole i privezani za žicu ispod samih krakova. Visina stabla je obično između 1 i 1,3 metra, a oblikovanje cokota sličan je onom koji se koristi u roajatnoj ili visokoj dvokrakoj Mozerovoj kordunici. Ovaj oblik je naročito zastupljen u savremenim vinogradima u kojima je međuredno rastojanje veće od 2,5 metra. Savijanjem lukova smanjuje se bujnost lastara, a plodnost se povećava. Međutim, ovaj oblik ima i svoje nedostatke, jer može doći do lomova u lukovima usled naglog savijanja, što ometa kretanje sokova u biljci.

  • Kako kalemiti vinovu lozu

    Kalemljenje vinove loze je proces koji se koristi za poboljšanje kvaliteta vinove loze, kao i za povećanje otpornosti na bolesti i klimatske uslove. Ovaj postupak se često primenjuje kako bi se proizvele nove loze koje su genetski superiorne, što znači da mogu davati bolje grožđe i imati veći prinos. Kalemljenje omogućava spajanje najkvalitetnijih plemki sa otpornim podlogama, stvarajući time vinovu lozu koja je prilagođena različitim uslovima i bolja za proizvodnju vina.

    Priprema reznica

    Da bi se uspešno kalemila vinova loza, potrebno je imati kvalitetne reznice podloga i plemke. U većim rasadnicima obično postoje maticnjaci loznih podloga i plemki, ali za manje vinogradare, podloge mogu biti nabavljene u rasadnicima, dok plemke mogu biti skinute iz vinograda, pod uslovom da se pridržavate određenih pravila.

    Reznice podloga skidaju se od opadanja lista u jesen do početka kretanja sokova u proleće, s izuzetkom perioda zimskih mrazeva. Međutim, najbolje je da reznice skidate ranije, jer se u tom slučaju zadržava više hranjivih materija i vlage, a rizik od izmrzavanja u hladnim zimama je manji. Pri rezidbi, uklanjaju se svi lastari sa cokota, a od reznica se odstranjuju zaperci i rašljike, dok nedozreli vrhovi lastara takođe bivaju uklonjeni.

    Pravljenje reznica

    Za proizvodnju kvalitetnih reznica, koristi se debljina lastara između 6 i 12 mm. Kada se skine lastar, odbacuje se donji deo koji je deblji od 12 mm, dok se preostali deo lastara seče u reznice dužine od 40 do 45 cm. Na debljem kraju svake reznice ostavlja se deo članka dužine 2-3 cm, ispod najnižeg kolenca.

    U nekim slučajevima, umesto standardnog prekracivanja reznica, mogu se čuvati i duži lastari, do 12 cm, koji će se u proleće pre kalemljenja prepoloviti i napraviti tri normalne reznice. Bitno je da temperatura ne bude niža od 6°C, jer u suprotnom dolazi do povećanog gubitka hranjivih materija, što loše utiče na kvalitet reznica.

    Proizvodnja plemki

    U razvijenim vinogradarskim zemljama, maticnjaci plemki vinove loze se podižu isključivo od klonskog sadnog materijala, koji je selektovan zbog svojih najboljih osobina. U proizvodnji plemki, važno je da se odabiru cokoti sa najboljim osobinama, kao što su visok prinos, kvalitetno grožđe i otpornost na bolesti. Čokoti se pažljivo biraju kako bi se preneli željeni kvalitet i osobine na nove biljke.

    Ako nemate maticni vinograd, može se koristiti i proizvodni vinograd, ali tada je potrebno sprovesti selekciju najmanje tri godine pre nego što se skinu plemke. Takođe, trebalo bi da se izbegavaju previše rodni čokoti jer oni mogu proizvesti lozove sa slabije razvijenim lastarima i nedovoljnim brojem listova, što negativno utiče na kvalitet.

    Čuvanje reznica

    Pre nego što se reznice skladište, potrebno ih je dezinficirati od raznih gljivica, naročito onih koje izazivaju plesan. Preporučeni preparat za dezinfekciju je „Hinozol“ ili „Solvohin ekstra“ u koncentraciji od 0,5% (pola litre preparata na 100 litara vode). Reznice se moraju držati u rastvoru 12 do 15 sati. Isti rastvor može se koristiti za tri serije reznica, a nakon toga se mora pripremiti nova serija rastvora.

    Najbolji način za čuvanje reznica je u vlažnom pesku, koji ne sadrži organske primese, ili u trpovima u podrumima. Na podu treba postaviti sloj peska debljine 20 cm, a zatim poređati reznice, prekrivene slojem peska. Temperatura treba da bude oko 1°C, uz visoku vlažnost vazduha od oko 95%.

    Kalemljenje

    Kalemljenje vinove loze vrši se u proleće, pre nego što sokovi počnu da teku. Potrebno je odabrati odgovarajući oblik kalema (najčešće je to kalem na jednoj podlozi ili dvostruki kalem) i pridržavati se pravila kako bi došlo do uspešnog spoja između plemke i podloge. Nakon što se plemka i podloga spoje, treba ih zaštititi zavojem i pratiti razvoj, jer je uspeh kalemljenja u velikoj meri zavistan od pravilne nege.

    Zaključak

    Kalemljenje vinove loze je proces koji zahteva pažnju i preciznost, ali uz pravu pripremu, odabir odgovarajućih podloga i plemki, kao i pravilno čuvanje reznica, možete obezbediti zdrave, plodne i kvalitetne loze koje će dati bogat urod. Pomoću kalemljenja možete ne samo poboljšati kvalitet vinove loze, već i stvoriti otpornije biljke koje će bolje podnositi klimatske i zemljane izazove.

  • Kako odabrati pravu sortu vinove loze za vaš vinograd?

    Odabir prave sorte vinove loze za vaš vinograd je ključni korak u stvaranju vrhunskog vina. Iako se čini da je jednostavno posaditi lozu i čekati da grožđe sazri, stvaranje vinograda zahteva mnogo više promišljanja i planiranja. Ako ste novi u svetu vinogradarstva ili želite unaprediti postojeći vinograd, ovaj vodič će vam pomoći da donosite informisane odluke o tome koju sortu vinove loze da odaberete.

    1. Klima i mikroklima vašeg vinograda

    Klima je jedan od najvažnijih faktora koji utiče na uspeh vašeg vinograda. Vinova loza je veoma osetljiva na klimatske uslove, pa je važno da odaberete sorte koje najbolje odgovaraju uslovima u vašem regionu. Svaka sorta vinove loze ima svoje specifične zahteve u pogledu temperature, vlažnosti i količine sunčeve svetlosti.

    Na primer, sorte poput Chardonnaya i Cabernet Sauvignona najbolje rastu u toplim klimama, dok Pinot Noir i Riesling preferiraju hladniju klimu. Ako živite u toploj, mediteranskoj regiji, sorte poput Zinfandela ili Syrah mogu biti idealne za vas. Takođe, ne zaboravite da mikroklima, odnosno specifični uslovi u vašem vinogradu (kao što su padavine, vetrovi, izloženost suncu), igraju veliku ulogu u rastu i razvoju loze.

    2. Vrsta vina koju želite proizvoditi

    Pre nego što odaberete sortu, morate razmisliti o tome kakvo vino želite proizvoditi. Neke sorte vinove loze bolje se uklapaju u proizvodnju crnog vina, dok su druge idealne za belo vino. Takođe, postoji razlika u vinu prema stilu – da li želite proizvoditi vino koje je voćno, bogato, suvo ili penušavo?

    Ako se odlučite za crno vino, sorte poput Cabernet Sauvignona, Merlota i Syraha pružaju odlične rezultate u toplijim klimama. Za belo vino, sorte poput Sauvignon Blanca, Chardonnaya i Pinot Grigio su veoma popularne. Ako želite da eksperimentišete sa autohtonim sortama, razmislite o sortama koje su specifične za vaš region, kao što je Prokupac u Srbiji ili Vranac u Crnoj Gori.

    3. Otpornost na bolesti i štetočine

    Vinova loza, kao i svaka druga biljka, podložna je različitim bolestima i štetočinama. Neke sorte su otporne na određene bolesti, dok su druge osetljive na njih. Na primer, Pinot Noir je poznat po svojoj osetljivosti na bolesti, dok je Zinfandel otporan na većinu štetočina i bolesti.

    Ako planirate ekološki pristup vinogradarstvu, biće vam potrebno da odaberete sorte koje su manje podložne bolestima, jer ekološki vinogradi ne koriste sintetičke pesticide. U tom slučaju, Cabernet Sauvignon ili Sauvignon Blanc su sorti koje se često biraju zbog svoje otpornosti na mnoge bolesti.

    4. Ukus i karakteristike grožđa

    Svaka sorta vinove loze ima svoj karakterističan ukus, koji se potom prenosi na vino. Neke sorte daju vino sa bogatim, taninskim karakteristikama, dok druge stvaraju lagana, osvežavajuća vina. Na primer, Cabernet Sauvignon proizvodi vino bogato taninima, dok Chardonnay može proizvesti vino sa zadržanim voćnim notama, ali sa suvim završetkom.

    Ukoliko tražite vino koje će biti lagano i osvežavajuće, sorte poput Sauvignon Blanca i Pinot Blanc su dobar izbor. Ako više volite teža vina sa bogatijim ukusima, onda bi sorte poput Syrah ili Malbec bile bolja opcija.

    5. Ekonomija vinogradarstva

    Cena sadnog materijala je još jedan faktor koji treba uzeti u obzir. Neke sorte vinove loze mogu biti skuplje i teže dostupne, dok druge mogu biti jeftinije. Ako ste početnik, možda bi bilo mudro da krenete sa sortama koje su jeftinije i lakše za uzgoj. Sorte kao što su Zinfandel ili Chardonnay mogu biti dobar izbor jer su uobičajene i lako dostupne, a s vremenom ćete moći da eksperimentišete sa skupljim, ekskluzivnijim sortama.

    6. Potražnja na tržištu i regulative

    Ako planirate da proizvodite vino u komercijalne svrhe, važno je da istražite tržište i potražnju za određenim sortama. Neke sorte su uvek popularne, dok druge mogu biti specifične za određene regione i tržišta. Takođe, u mnogim zemljama postoje regulatorni okviri koji određuju koje sorte vinove loze su dozvoljene u proizvodnji vina. Pre nego što se odlučite za određenu sortu, proverite da li postoje zakonske regulative koje ograničavaju upotrebu određenih sorti u vašoj oblasti.