Vinogradarstvo

Ознака: prinos

  • Roajatska kordunica za sorte krupnog grozda

    Roajatska kordunica predstavlja jedan od najprikladnijih uzgojnih oblika vinove loze za sorte koje daju krupan grozd. Ovaj oblik je poznat po svojoj efikasnosti, naročito u vinogradima gde se gaje sorte koje imaju veće grozdove. Roajatska kordunica je jednokraki oblik, koji je postavljen vodoravno, i obično se oblikuje na visini stabla od oko 50 cm. Glavne karakteristike ovog oblika su rodni čvorovi koji se nalaze na krajevima krakova, sa razmakom od 20 do 25 cm između svakog čvora.

    Priprema za sadnju i oblikovanje vinove loze

    U drugoj godini nakon sadnje, proces gajenja vinove loze započinje tako što se neguju dva lastara. Ovi lastari se pažljivo vezuju za kolac kako bi postigli željeni pravac rasta. U proleće treće godine, jedan od lastara se pažljivo savija na mesto do kojeg će dopirati vertikalni deo stabla. Na ovom mestu se postavlja prva žica, na koju se lastar veže.

    Važno je napomenuti da dužina savijenog, položenog dela treba da bude od 50 do 60 cm, a nagib lastara ne sme biti pod pravim uglom. Na taj način omogućava se nesmetano strujanje sokova kroz biljku. Drugi, slabiji lastar, orezuje se na rezervni kondir sa dva najniža zimska okca, koji će kasnije služiti kao osnovni nosioci budućih rodnih čvorova.

    Razvoj vinove loze u trećoj i četvrtoj godini

    Kada počne lastarenje u trećoj godini, sa uspravnog dela stabla uklone se svi lastari, uključujući i one sa donjeg položenog dela, kao i iz krivine. Ostavi se maladar na kraju položenog dela, koji će kasnije biti korišćen za produžavanje kordunice. Mladari sa gornje strane položenog dela prorede se i ostaviće se na rastojanju od 20 do 25 cm. Ovi lastari se tokom treće godine usmeravaju prema uspravnom pravcu, a zatim se privezuju za dvostruke žice ili se provlače između njih.

    U četvrtoj godini, lastari na položenom delu, kojih obično ima između tri i četiri, orezuju se na kratke kondire, sa po dva okca. Poslednji lastar, koji se ostavlja za produžetak kraka, orezuje se na 50 do 60 cm. Na prethodnom kondiru, najniži lastar se ponovo orezuje na kondir, dok se svi drugi lastari uklanjaju. Kada nastupi period lastarenja u četvrtoj godini, sa donje strane produžetka uklone se mladari, dok se sa gornje strane vrši proređivanje.

    Održavanje i rezidba vinove loze

    U proleće pete godine, poslednji lastari koji su preostali na kondirima iz prethodne godine orezuju se na kondire sa dva-tri okca, čime se postiže postavljanje rodnih čvorova na vinovoj lozi. Rezidba na ovoj kordunici je jednostavna i efikasna, ali i dalje zahteva pažnju, naročito kada je reč o visini i pravilnoj distribuciji lastara. Međutim, važno je napomenuti da je na ovom uzgojnom obliku opterećenje rodnim okicima ograničeno na najviše 35 okaca, što znači da nije prikladan za sorte sa manjim, slabijim grozdovima. Zato je preporučljivo da se za ovaj oblik biraju sorte koje imaju snažno razvijena rodna okca na niskim, pravim zimskim okcima, dok je grožđe većeg formata.

    Preporučeni uslovi za uspešan uzgoj

    Medjuredno rastojanje za ovaj oblik vinove loze ne bi trebalo da bude veće od 2,6 metara. Ovakvo rastojanje omogućava veći broj čokota i obezbeđuje zadovoljavajući prinos grožđa, koji je ključan za postizanje visokih kvaliteta vina. Ovaj oblik je naročito pogodovan za vinograde koji se nalaze na ravnim terenima, gde se može efikasno koristiti mehanizacija, jer su uslovi za berbu i obradu vinove loze optimalni.

    Prednosti roajatske kordunice za sorte krupnog grozda

    Jedna od glavnih prednosti roajatske kordunice je njena efikasnost u korišćenju prostora u vinogradu, što omogućava veću gustinu sadnje i bolje iskorišćavanje zemljišta. Ovo je posebno važno za vinogradare koji žele da povećaju proizvodnju bez potrebe za širenjem površina. Takođe, ovakva kordunica pruža dobar uvid u prinos i omogućava lakšu kontrolu kvaliteta grožđa tokom vegetacije, čime se poboljšava ukupna efikasnost proizvodnje.

    Zaključak

    Roajatska kordunica za sorte krupnog grozda predstavlja optimalan izbor za vinogradare koji žele da postignu visoke prinose i dobar kvalitet grožđa. Ovaj oblik omogućava jednostavno upravljanje vinovom lozom, a pravilna rezidba i forma stabila osiguravaju da se biljke pravilno razvijaju i daju visoke prinose. Međutim, važno je pažljivo odabrati sorte vinove loze koje najbolje odgovaraju ovom uzgojnom obliku, kako bi se postigao željeni rezultat. S obzirom na sve prednosti ovog oblika, može se reći da je roajatska kordunica za sorte krupnog grozda jedan od najefikasnijih i najkorisnijih uzgojnih oblika u modernom vinogradarstvu.

  • Prekračivanje lastara i zaperaka vinove loze: Kako unaprediti prinos i zdravlje vinove loze

    Prekračivanje lastara i zaperaka vinove loze je jedna od ključnih agrotehničkih mera koja se primenjuje u vinogradarstvu. Ove mere nisu samo važne za oblikovanje biljke, već i za poboljšanje prinosa grožđa. Iako mlado, nerazvijeno lišće proizvodi određenu količinu hranjivih materija, u početnim fazama rasta, ono troši mnogo više energije nego što je u stanju da proizvede. Zbog toga, vrhovi zelenih lastara, iako vitalni za rast, ponašaju se parazitski prema stablu vinove loze, trošeći resurse potrebne za formiranje grozdova i cvasti.

    Prekračivanje lastara može znatno doprineti usmeravanju hranjivih materija u željene delove vinove loze – grozdove, bobice i druge rodne elemente, čime se povećava kvalitet i količina prinosa. Kada se lastari pravilno prekrate, energija koja bi bila potrošena za njihov rast, usmerava se ka plodovima, što omogućava bolji razvoj grožđa.

    Pinsiranje glavnih lastara

    Pinsiranje lastara je proces koji obuhvata odstranjivanje višak zelenih delova lastara kako bi se poboljšao prinos grožđa. Ova operacija se obavlja pre cvetanja vinove loze, obično 10-20 dana pre cvetanja, i to iz dva razloga. Prvi razlog za pinsiranje je da bi se eliminisali slabo rodni ili nerodni lastari, čime se stimulira razvoj novih rodnih grana koje mogu doneti dodatni rod. Drugi razlog je sprečavanje prekomernog rasta bujnih sorti vinove loze koje su sklone prekomernom vegetativnom rastu, što može dovesti do opadanja kvaliteta plodova.

    Pinsiranjem se obezbeđuje da na svakom lastaru ostane najmanje osam listova, dok se višak listova i nerazvijeni delovi odstranjuju. Ovaj proces ne samo da pomaže u održavanju boljih prinosa, već i utiče na veću krupnoću bobica i bolje formiranje grožđa. Kod nekih sorti vinove loze, kao što su „madlen anzevin“, „blatina“ i „rozaklija“, pinsiranje može značajno doprineti većem broju cvetova koji se oplođuju, a samim tim i većem broju bobica koje se formiraju na grožđu.

    Zalamanje glavnih lastara

    Zalamanje lastara je još jedna važna agrotehnička mera koja se koristi u vinogradarstvu. Ova operacija podrazumeva uklanjanje suvišnih listova sa lastara kako bi se poboljšala cirkulacija svetlosti i vazduha kroz vinovu lozu, čime se smanjuje rizik od bolesti i povećava efikasnost fotosinteze. Takođe, zalamanje pomaže da se usmere hranjive materije u grožđe, a ne u prekomerni rast lišća.

    Zalamanje se obavlja kada lastari pređu visinu kolja ili najvišu žicu na spaliru, a u zavisnosti od ekoloških uslova i tipa vinograda, na lastaru se ostavlja od 10 do 16 listova. Suviše nisko zalamanje može nepovoljno uticati na kvalitet grožđa, smanjujući snagu rasta same loze i ugrožavajući njenu plodnost. Zbog toga je važno pravilno odrediti visinu na kojoj se lastari zalamaju, kako bi se postigao optimalan balans između vegetativnog rasta i plodonošenja.

    U našim uslovima, najčešće se zalamanje obavlja u julu, dok je za sorte grožđa koje se koriste za vino, poželjno da se zalamanje obavi nešto kasnije, početkom avgusta, kako bi se povećao udeo šećera u grožđu. Ranije zalamanje daje bolji rezultat za stolne sorte, dok vinske sorte imaju koristi od kasnijeg zalamanja, jer im to omogućava veću koncentraciju šećera.

    Značaj ove agrotehničke mere za vinogradarstvo

    Prekračivanje lastara i zaperaka u vinogradarstvu je neizostavan proces koji doprinosi većem kvalitetu i količini prinosa grožđa. Ove agrotehničke mere ne samo da pomažu vinogradarima da bolje kontrolišu rast i razvoj svojih vinograda, već i da optimizuju upotrebu hranjivih materija, čime se postiže bolji kvalitet grožđa i veći prinosi.

    Ove tehnike oblikovanja vinove loze omogućavaju da vinogradar koristi resurse na najefikasniji način, smanjujući nepotrebne troškove i povećavajući ukupnu profitabilnost vinogradarske proizvodnje. S obzirom na sve veće zahteve tržišta za kvalitetnim vinom i grožđem, ove operacije su postale ključni faktori koji odlučuju o uspehu svakog vinogradara.

    Vinogradari koji primenjuju ove mere obavezno prate stanje svojih vinograda tokom godine i prilagođavaju tehnike prema specifičnostima svakog vinograda. Rezultati su obično vrlo pozitivni – vinova loza je zdravija, plodovi su krupniji, a grožđe sazreva u optimalnim uslovima, čime se postiže visoka kvaliteta vina.

    Zaključak

    Prekračivanje lastara i zaperaka vinove loze jeste proces koji vinogradari koriste kako bi poboljšali prinos grožđa i kvalitet svojih plodova. Ove agrotehničke mere, kao što su pinsiranje i zalamanje, pomažu u kontroli rasta loze, omogućavaju veću efikasnost fotosinteze i veći broj rodnih grana. Kada se primene pravilno, one mogu značajno doprineti uspehu svakog vinogradara i unapređenju vinogradarske proizvodnje.

  • Mozerova kordunica za vinske sorte

    Mozerova kordunica predstavlja specifičan oblik uzgoja vinove loze, koji je vrlo popularan u vinogradarstvu širom sveta, a koristi se i kod nas. Ovaj uzgojni oblik omogućava vrlo efikasnu organizaciju vinograda, a s obzirom na to da zahteva primenu kratke ili mešovite rezidbe, on je vrlo praktičan za brojne vinske sorte koje se gaje u našem podneblju.

    U prvoj godini nakon sadnje, od vinove loze se ne očekuje previše – u ovoj fazi se biljke tek adaptiraju na novo okruženje, a važno je posvetiti se pravilnom nicanju i osnovnoj negi. U drugoj godini, kada loza dostigne dovoljnu visinu, odgaja se po dva lastara, što je ključna faza u razvoju mladih biljaka. Tokom treće godine, usmerava se rast loze, pri čemu se jači lastar prekrati do visine stabla, odnosno do prve žice. Slabiji lastar orezuje se na rezervni kondir sa dva okca. Važno je naglasiti da se svi nepotrebni mladari uklanjaju kako bi se loza koncentrisala na razvoj dva-tri ključna lastara koji će postati temelj budućeg roda.

    Tokom treće godine, lastari se vode uspravno, vezujući ih za drugu žicu ili povlačeći ih između dve žice, ako to uslovi dozvoljavaju. Ovaj oblik uzgoja omogućava maksimalnu efikasnost u iskoristavanju prostora, jer se vinova loza razvija vertikalno, a samim tim se bolje koristi svetlost, a i rad u vinogradu postaje lakši. Takođe, olakšava se primena savremene mehanizacije koja je vrlo važna za održavanje vinograda i obavljanje poslova u svim fazama proizvodnje.

    Proleće četvrte godine donosi dalji korak u oblikovanju vinove loze. Dva lastara, koja se nalaze sa suprotnih strana, prekrate se na dužinu od 50 do 60 cm i horizontalno se privezuju za žicu. Ovi lastari postaju temelj budućih krakova, koji će u narednim godinama nositi grožđe. Obrazac koji se koristi za oblikovanje ovog uzgojnog oblika sličan je onom koji se koristi u roajatnoj kordunici, pri čemu se poseban akcenat stavlja na pravilnu distribuciju hranljivih materija i svetlosti.

    Mozerova kordunica je u velikoj meri zasnovana na dugoročnoj efikasnosti, jer omogućava optimalnu proizvodnju grožđa i održavanje vinograda. Ovaj uzgojni oblik je naročito pogodan za vinske sorte koje na kratkim i dugim kondirima, uz pomoć kratkih lukova, mogu da daju odgovarajući prinos grožđa. Osim toga, koristi se i kada je međuredno rastojanje u vinogradu veće od 2,5 metra. Ovaj oblik omogućava da vinova loza ima dovoljno prostora za razvoj, što je ključno za postizanje dobrih rezultata u proizvodnji grožđa.

    Sa druge strane, moramo biti svesni i nedostataka ovog oblika uzgoja. Naime, kod Mozerove kordunice, oblikovanje stabla zahteva visok nivo stručnosti, jer bilo kakva greška u postupku može dovesti do problema u narednim godinama. Osim toga, neophodno je konstantno pratiti rast i razvoj biljaka, jer to direktno utiče na kvalitet grožđa.

    S obzirom na sve ove prednosti i mane, Mozerova kordunica je i dalje vrlo popularna među vinogradarima, koji je koriste u savremenim vinogradima. Ovaj uzgojni oblik je prepoznatljiv zbog svoje efikasnosti, ali i zato što omogućava optimalnu iskorišćenost prostora, što je ključno u velikim vinogradima. Ukoliko se pravilno primeni, može doneti izuzetne rezultate u proizvodnji vina.

    Silvozova kordunica

    S druge strane, silvozova kordunica je uzgojni oblik koji može biti jednokraka ili dvokraka. Lukovi u ovom obliku su savijeni nadole i privezani za žicu ispod samih krakova. Visina stabla je obično između 1 i 1,3 metra, a oblikovanje cokota sličan je onom koji se koristi u roajatnoj ili visokoj dvokrakoj Mozerovoj kordunici. Ovaj oblik je naročito zastupljen u savremenim vinogradima u kojima je međuredno rastojanje veće od 2,5 metra. Savijanjem lukova smanjuje se bujnost lastara, a plodnost se povećava. Međutim, ovaj oblik ima i svoje nedostatke, jer može doći do lomova u lukovima usled naglog savijanja, što ometa kretanje sokova u biljci.

  • Vinogradarstvo: Značaj i Perspektive za Budućnost

    Vinogradarstvo je jedna od najvažnijih grana poljoprivrede, koja ima veliki uticaj na ekonomiju i životnu sredinu. U našim uslovima, vinogradarstvo nije samo proizvodnja grožđa i vina, već i način da se efikasno iskoriste određeni tipovi zemljišta i terena koji nisu pogodnu za gajenje drugih kulturnih biljaka. Prema tome, vinogradarstvo pruža velike mogućnosti za poljoprivrednu proizvodnju na brdovitim područjima, peskovitim zemljištima i drugim tipovima terena koji se ne mogu koristiti za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.

    Zahvaljujući specifičnostima tla i klime, vinova loza se uspešno gaji na terenu gde druge kulture ne mogu da se razvijaju. Ova činjenica omogućava mnogim regionima, koji su ranije bili ekonomski neaktivni, da postanu ekonomski vitalni. U mnogim delovima sveta, vinogradarstvo je postalo ključni faktor za revitalizaciju sela, poboljšanje zapošljavanja i povećanje standarda života.

    Proizvod vinove loze, grožđe, zauzima vrlo važnu poziciju u ishrani ljudi, jer je izuzetno hranljiv i ima lekovita svojstva. S obzirom na bogatstvo vitamina, minerala i antioksidanata koje grožđe sadrži, ono je postalo neizostavan deo zdrave ishrane. Pored toga, grožđe je osnova za proizvodnju vina, koje se u mnogim zemljama, pa tako i u našoj, smatra važnim proizvodom na tržištu.

    Vino, koje se pravi od grožđa, ima višestruku upotrebu, kako u domaćinstvima, tako i u trgovini. Kao jedan od najvažnijih artikala izvoza, vino ima značajnu ulogu u ekonomiji, jer doprinosi platnom bilansu zemlje. U poslednjim godinama, rastući trend proizvodnje visokokvalitetnih vina sve više doprinosi povećanju izvoza, čime se otvaraju nova tržišta i stvara dodatna vrednost za proizvođače.

    Pored vina, od grožđa se prerađuju i mnoge druge supstance, poput grožđanog soka, sušenog grožđa, vinskog octa i drugih proizvoda. Sve ove prerađevine čine vinogradarstvo ključnim sektorom u poljoprivredi, jer omogućavaju široku paletu proizvoda koji su u velikoj potražnji na tržištu.

    Sa svim ovim u vidu, potrebno je da vinogradarstvu u narednom periodu bude posvećena veća pažnja. Proizvodnja grožđa i vina nije samo važna za ekonomiju, već i za očuvanje tradicije i kulturnog identiteta mnogih regiona. Da bi vinogradarstvo imalo uspeha, potrebno je ulagati u modernizaciju vinogradarskih tehnika, primenu savremenih tehnologija i obezbeđivanje potrebnih resursa za kvalitetnu proizvodnju.

    Takođe, nije dovoljno samo ulagati u materijalna sredstva, već je jednako važna edukacija i stručno usavršavanje vinogradara. Stručna znanja, pažljiv odabir sorti vinove loze, pravilna gajenja i primena adekvatnih metoda zaštite vinograda od bolesti i štetočina, ključni su faktori koji će omogućiti održivost i konkurentnost vinogradarstva. Dobro obučeni vinogradari, koji imaju savremena znanja i pristupe, mogu značajno doprineti većim prinosima i kvalitetnijem grožđu, što će direktno uticati na kvalitet vina.

    U zaključku, vinogradarstvo je mnogo više od same proizvodnje grožđa. To je industrija koja ima potencijal da doprinese održivom razvoju ruralnih područja, unapredi ekonomsku situaciju i poveća konkurentnost na međunarodnom tržištu. Sa odgovarajućim ulaganjima u edukaciju, tehnologiju i promociju, vinogradarstvo može postati još važniji sektor u poljoprivredi, koji će, osim ekonomske dobiti, doprineti i očuvanju naše tradicije i kulturnog nasleđa.