Vinogradarstvo

Ознака: kvalitet

  • REFRAKTOMETAR

    Refraktometar je optički instrument koji se koristi za precizno određivanje procenta šećera u bobicama grožđa, što je ključni faktor za postizanje visokog kvaliteta vina. Ovaj instrument je veoma koristan, naročito u vinogradarstvu, jer omogućava vinogradarima da tačno odrede optimalni trenutak za berbu, čime se izbegava preuranjeno ili prekasno ubiranje, što može negativno uticati na kvalitet vina.

    Berba grožđa je veoma važan trenutak u procesu proizvodnje vina. Za postizanje visokog kvaliteta vina, grožđe mora biti u punoj tehnološkoj zrelosti, što znači da je sadržaj šećera u bobicama dostigao svoj maksimum. Svaka sorta grožđa ima specifičan vremenski okvir kada je potrebno izvršiti berbu kako bi se očuvala optimalna količina šećera, koji je ključan za fermentaciju i kvalitet vina. Nažalost, mnogi vinogradari, naročito oni koji nemaju dovoljno iskustva, često donose odluke o berbi rutinski, oslanjajući se na prethodna iskustva ili datum ranijih berbi. Ovakav pristup može dovesti do grešaka, jer se procena zrelosti grožđa samo na osnovu datuma ili vizuelnih indikacija često pokazuje kao netačna.

    Zbog toga je od izuzetne važnosti koristiti instrumente poput refraktometra, koji omogućavaju precizno merenje procenta šećera u bobicama. Ovaj instrument funkcioniše tako što se na staklenu prizmu nanese kap soka od grožđa, a zatim se posmatra kroz okular refraktometra. Instrument pokazuje refrakciju svetlosti, koja zavisi od koncentracije šećera u soku. Korišćenjem refraktometra, vinogradari mogu tačno odrediti kada je grožđe dostiglo idealan nivo šećera, što znači da je vreme za berbu.

    Ručni refraktometar je jednostavan za korišćenje, a sastoji se od nekoliko osnovnih delova: okulara, tubusa i staklene prizme. Uređaj je lagan i prenosiv, što ga čini pogodnim za upotrebu u vinogradima. Uz pomoć ovog instrumenta, vinogradari mogu osigurati da grožđe bude u optimalnoj zrelosti, što direktno utiče na kvalitet vina koje će proizvesti. Precizno određivanje trenutka berbe pomoću refraktometra može značajno poboljšati kvalitet vina i doprineti većem prinosu.

    Zato, umesto da se oslanjaju na subjektivnu procenu, vinogradari bi trebalo da koriste moderne alate poput refraktometra kako bi obezbedili vrhunski kvalitet grožđa, a time i kvalitet vina. Korišćenje ovog instrumenta može postati ključni faktor u uspehu vinogradarske proizvodnje i pomoći u prevazilaženju grešaka koje mogu nastati usled nepreciznog određivanja trenutka berbe.

  • Roajatska kordunica za sorte krupnog grozda

    Roajatska kordunica predstavlja jedan od najprikladnijih uzgojnih oblika vinove loze za sorte koje daju krupan grozd. Ovaj oblik je poznat po svojoj efikasnosti, naročito u vinogradima gde se gaje sorte koje imaju veće grozdove. Roajatska kordunica je jednokraki oblik, koji je postavljen vodoravno, i obično se oblikuje na visini stabla od oko 50 cm. Glavne karakteristike ovog oblika su rodni čvorovi koji se nalaze na krajevima krakova, sa razmakom od 20 do 25 cm između svakog čvora.

    Priprema za sadnju i oblikovanje vinove loze

    U drugoj godini nakon sadnje, proces gajenja vinove loze započinje tako što se neguju dva lastara. Ovi lastari se pažljivo vezuju za kolac kako bi postigli željeni pravac rasta. U proleće treće godine, jedan od lastara se pažljivo savija na mesto do kojeg će dopirati vertikalni deo stabla. Na ovom mestu se postavlja prva žica, na koju se lastar veže.

    Važno je napomenuti da dužina savijenog, položenog dela treba da bude od 50 do 60 cm, a nagib lastara ne sme biti pod pravim uglom. Na taj način omogućava se nesmetano strujanje sokova kroz biljku. Drugi, slabiji lastar, orezuje se na rezervni kondir sa dva najniža zimska okca, koji će kasnije služiti kao osnovni nosioci budućih rodnih čvorova.

    Razvoj vinove loze u trećoj i četvrtoj godini

    Kada počne lastarenje u trećoj godini, sa uspravnog dela stabla uklone se svi lastari, uključujući i one sa donjeg položenog dela, kao i iz krivine. Ostavi se maladar na kraju položenog dela, koji će kasnije biti korišćen za produžavanje kordunice. Mladari sa gornje strane položenog dela prorede se i ostaviće se na rastojanju od 20 do 25 cm. Ovi lastari se tokom treće godine usmeravaju prema uspravnom pravcu, a zatim se privezuju za dvostruke žice ili se provlače između njih.

    U četvrtoj godini, lastari na položenom delu, kojih obično ima između tri i četiri, orezuju se na kratke kondire, sa po dva okca. Poslednji lastar, koji se ostavlja za produžetak kraka, orezuje se na 50 do 60 cm. Na prethodnom kondiru, najniži lastar se ponovo orezuje na kondir, dok se svi drugi lastari uklanjaju. Kada nastupi period lastarenja u četvrtoj godini, sa donje strane produžetka uklone se mladari, dok se sa gornje strane vrši proređivanje.

    Održavanje i rezidba vinove loze

    U proleće pete godine, poslednji lastari koji su preostali na kondirima iz prethodne godine orezuju se na kondire sa dva-tri okca, čime se postiže postavljanje rodnih čvorova na vinovoj lozi. Rezidba na ovoj kordunici je jednostavna i efikasna, ali i dalje zahteva pažnju, naročito kada je reč o visini i pravilnoj distribuciji lastara. Međutim, važno je napomenuti da je na ovom uzgojnom obliku opterećenje rodnim okicima ograničeno na najviše 35 okaca, što znači da nije prikladan za sorte sa manjim, slabijim grozdovima. Zato je preporučljivo da se za ovaj oblik biraju sorte koje imaju snažno razvijena rodna okca na niskim, pravim zimskim okcima, dok je grožđe većeg formata.

    Preporučeni uslovi za uspešan uzgoj

    Medjuredno rastojanje za ovaj oblik vinove loze ne bi trebalo da bude veće od 2,6 metara. Ovakvo rastojanje omogućava veći broj čokota i obezbeđuje zadovoljavajući prinos grožđa, koji je ključan za postizanje visokih kvaliteta vina. Ovaj oblik je naročito pogodovan za vinograde koji se nalaze na ravnim terenima, gde se može efikasno koristiti mehanizacija, jer su uslovi za berbu i obradu vinove loze optimalni.

    Prednosti roajatske kordunice za sorte krupnog grozda

    Jedna od glavnih prednosti roajatske kordunice je njena efikasnost u korišćenju prostora u vinogradu, što omogućava veću gustinu sadnje i bolje iskorišćavanje zemljišta. Ovo je posebno važno za vinogradare koji žele da povećaju proizvodnju bez potrebe za širenjem površina. Takođe, ovakva kordunica pruža dobar uvid u prinos i omogućava lakšu kontrolu kvaliteta grožđa tokom vegetacije, čime se poboljšava ukupna efikasnost proizvodnje.

    Zaključak

    Roajatska kordunica za sorte krupnog grozda predstavlja optimalan izbor za vinogradare koji žele da postignu visoke prinose i dobar kvalitet grožđa. Ovaj oblik omogućava jednostavno upravljanje vinovom lozom, a pravilna rezidba i forma stabila osiguravaju da se biljke pravilno razvijaju i daju visoke prinose. Međutim, važno je pažljivo odabrati sorte vinove loze koje najbolje odgovaraju ovom uzgojnom obliku, kako bi se postigao željeni rezultat. S obzirom na sve prednosti ovog oblika, može se reći da je roajatska kordunica za sorte krupnog grozda jedan od najefikasnijih i najkorisnijih uzgojnih oblika u modernom vinogradarstvu.

  • Mozerova kordunica za vinske sorte

    Mozerova kordunica predstavlja specifičan oblik uzgoja vinove loze, koji je vrlo popularan u vinogradarstvu širom sveta, a koristi se i kod nas. Ovaj uzgojni oblik omogućava vrlo efikasnu organizaciju vinograda, a s obzirom na to da zahteva primenu kratke ili mešovite rezidbe, on je vrlo praktičan za brojne vinske sorte koje se gaje u našem podneblju.

    U prvoj godini nakon sadnje, od vinove loze se ne očekuje previše – u ovoj fazi se biljke tek adaptiraju na novo okruženje, a važno je posvetiti se pravilnom nicanju i osnovnoj negi. U drugoj godini, kada loza dostigne dovoljnu visinu, odgaja se po dva lastara, što je ključna faza u razvoju mladih biljaka. Tokom treće godine, usmerava se rast loze, pri čemu se jači lastar prekrati do visine stabla, odnosno do prve žice. Slabiji lastar orezuje se na rezervni kondir sa dva okca. Važno je naglasiti da se svi nepotrebni mladari uklanjaju kako bi se loza koncentrisala na razvoj dva-tri ključna lastara koji će postati temelj budućeg roda.

    Tokom treće godine, lastari se vode uspravno, vezujući ih za drugu žicu ili povlačeći ih između dve žice, ako to uslovi dozvoljavaju. Ovaj oblik uzgoja omogućava maksimalnu efikasnost u iskoristavanju prostora, jer se vinova loza razvija vertikalno, a samim tim se bolje koristi svetlost, a i rad u vinogradu postaje lakši. Takođe, olakšava se primena savremene mehanizacije koja je vrlo važna za održavanje vinograda i obavljanje poslova u svim fazama proizvodnje.

    Proleće četvrte godine donosi dalji korak u oblikovanju vinove loze. Dva lastara, koja se nalaze sa suprotnih strana, prekrate se na dužinu od 50 do 60 cm i horizontalno se privezuju za žicu. Ovi lastari postaju temelj budućih krakova, koji će u narednim godinama nositi grožđe. Obrazac koji se koristi za oblikovanje ovog uzgojnog oblika sličan je onom koji se koristi u roajatnoj kordunici, pri čemu se poseban akcenat stavlja na pravilnu distribuciju hranljivih materija i svetlosti.

    Mozerova kordunica je u velikoj meri zasnovana na dugoročnoj efikasnosti, jer omogućava optimalnu proizvodnju grožđa i održavanje vinograda. Ovaj uzgojni oblik je naročito pogodan za vinske sorte koje na kratkim i dugim kondirima, uz pomoć kratkih lukova, mogu da daju odgovarajući prinos grožđa. Osim toga, koristi se i kada je međuredno rastojanje u vinogradu veće od 2,5 metra. Ovaj oblik omogućava da vinova loza ima dovoljno prostora za razvoj, što je ključno za postizanje dobrih rezultata u proizvodnji grožđa.

    Sa druge strane, moramo biti svesni i nedostataka ovog oblika uzgoja. Naime, kod Mozerove kordunice, oblikovanje stabla zahteva visok nivo stručnosti, jer bilo kakva greška u postupku može dovesti do problema u narednim godinama. Osim toga, neophodno je konstantno pratiti rast i razvoj biljaka, jer to direktno utiče na kvalitet grožđa.

    S obzirom na sve ove prednosti i mane, Mozerova kordunica je i dalje vrlo popularna među vinogradarima, koji je koriste u savremenim vinogradima. Ovaj uzgojni oblik je prepoznatljiv zbog svoje efikasnosti, ali i zato što omogućava optimalnu iskorišćenost prostora, što je ključno u velikim vinogradima. Ukoliko se pravilno primeni, može doneti izuzetne rezultate u proizvodnji vina.

    Silvozova kordunica

    S druge strane, silvozova kordunica je uzgojni oblik koji može biti jednokraka ili dvokraka. Lukovi u ovom obliku su savijeni nadole i privezani za žicu ispod samih krakova. Visina stabla je obično između 1 i 1,3 metra, a oblikovanje cokota sličan je onom koji se koristi u roajatnoj ili visokoj dvokrakoj Mozerovoj kordunici. Ovaj oblik je naročito zastupljen u savremenim vinogradima u kojima je međuredno rastojanje veće od 2,5 metra. Savijanjem lukova smanjuje se bujnost lastara, a plodnost se povećava. Međutim, ovaj oblik ima i svoje nedostatke, jer može doći do lomova u lukovima usled naglog savijanja, što ometa kretanje sokova u biljci.