Vinova loza se gaji na različite načine, a raznovrsni uzgojni oblici omogućavaju vinogradarima da prilagode proizvodnju specifičnim klimatskim, zemljinskim i agrotehničkim uslovima. Jedna od ključnih odlika svakog uzgojnog oblika vinove loze je visina stabla, pa se prema tom kriterijumu loza može deliti na niske, srednje visoke i visoke uzgojne oblike. U poslednjim decenijama, visoki i srednje visoki uzgojni oblici postaju sve popularniji, s obzirom na prednosti koje donose u pogledu prinosa i kvaliteta plodova.
Različiti uzgojni oblici loze
Visoki sistemi uzgoja vinove loze postaju sve češće primenjivani, i to ne samo u industrijskim vinogradima, već i na manjim privatnim parcelama. U zavisnosti od klimatskih uslova i tipa tla, vinogradari u našoj zemlji koriste razne uzgojne oblike, među kojima su:
- Roajatska kordunica
- Mozerova kordunica
- Silvo
- Skljar
- Pergola
- Višespratne kordunice
Svi ovi oblici imaju svoje specifične karakteristike, a mnogi od njih su prošli kroz razne modifikacije kako bi se prilagodili lokalnim uslovima i potrebama vinogradara.
Zimska zaštita vinove loze
Jedan od ključnih izazova u gajenju vinove loze na visokim sistemima je zaštita od mraza. U područjima sa hladnijim zimama, cokoti visoko gajene loze mogu biti izloženi velikim hladnoćama, što može ugroziti njihov opstanak. Da bi se to sprečilo, u severnijim krajevima vinogradari koriste različite zaštite. Na primer, kondir, koji se ostavlja pri dnu cokota, može se koristiti za zaštitu u jesen, pre nego što dođe zima. Kada dođe do izmrzavanja kordunica ili stabla, kondir može poslužiti kao zamena za oštećene delove loze.
Vinova loza je biljka koja je generalno otporna na mraz. Zrela jednogodišnja loza može podneti temperature do -25°C, a zimska okca do -16°C. Ipak, najveći rizik za lozu predstavlja proleće, kada nabubreli pupoljci lako stradaju pri temperaturama ispod -4°C, dok mladi lastari mogu da stradaju već pri -2,5°C.
Pergole
Jedan od najpoznatijih visokih uzgojnih oblika vinove loze je pergola. Ovaj sistem je vrlo popularan u vinogradima južnih zemalja, poput Italije, Makedonije i Hercegovine. Pergola je specifična po tome što se vinova loza gaji na visokom stablu, koje se na određenoj visini grana u dva, tri ili više krakova, koji služe za prihvatanje lastara. Pergole mogu imati brojne modifikacije u zavisnosti od sorte loze i lokalnih uslova.
Jedan od popularnijih tipova pergola je kalifornijska pergola, koja se formira tokom nekoliko godina. Prva godina je posvećena razvoju jednog lastara, dok se u drugoj i trećoj godini proširuju i razvijaju grane, sve do visine krova pergole. U trećoj godini, kada grane dosegnu visinu od 130–140 cm, na stablu se pričvršćuje prečka koja drži mrežu žica. Na toj visini počinju da se razvijaju lastari, a kasnije, tokom četvrte i pete godine, od prošlogodišnjih kondira formiraju se novi lastari, čime se stvara osnovna struktura pergole.
Pergola tendona je specifičan oblik pergole koji je popularan u južnoj Italiji. Ovaj sistem koristi mrežu žica koja je razapeta u kvadratnom obliku, a cokoti su postavljeni na razmaku od 2,5 do 4 metra. Prednost ovog sistema je u tome što omogućava mehanizovanu obradu zemlje ispod krova pergole, dok to nije moguće u klasičnom spalirnom sistemu. Visina stabla u pergoli tendoni je obično između 1,8 i 2,3 metra.
Višespratne kordunice
Višespratne kordunice su uzgojni oblik loze koji postaje sve popularniji, kako na velikim plantažama, tako i na manjim okućnicama. Ovaj oblik zahteva nešto više rada, ali u velikoj meri nagrađuje vinogradare visokim prinosima. Višespratne kordunice mogu biti dvospratne ili trospratne, dok se vertikalna višespratna tomrijska kordunica posebno često koristi uz zidove ili ograde.
Ovaj tip kordunice nudi veliku fleksibilnost u rezidbi, jer se za svaku spratnu zonu može primeniti odgovarajuća rezidba, u zavisnosti od sorte. Na rodnim cokotima može se koristiti kratka, mešovita ili duga rezidba, kako bi se postigao željeni prinos. Višespratne kordunice omogućavaju maksimalno iskorišćavanje prostora, čime se povećava broj plodova po kvadratnom metru, što je posebno korisno na plantažama.
Zaključak
Visoki uzgojni oblici vinove loze, kao što su pergole i višespratne kordunice, postaju sve popularniji jer omogućavaju vinogradarima da bolje iskoriste prostor i povećaju prinos grožđa. Iako ovi sistemi zahtevaju više rada i pažnje, oni mogu doneti značajne prednosti, uključujući veću efikasnost pri obradi vinograda i bolji kvalitet plodova. S obzirom na prednosti u pogledu prinosa i zaštite od bolesti, ovi uzgojni oblici sigurno će imati sve veće značenje u modernoj vinogradarskoj proizvodnji.