Gijov uzgojni oblik je jedan od najrasprostranjenijih načina oblikovanja vinove loze. Koristi se za različite vrste vinograda, jer omogućava dobar rast, lakše održavanje i kvalitetan prinos. Ovaj uzgojni oblik najčešće se primenjuje u vinogradima koji proizvode grožđe za zaštićena vina, ali se sve više primenjuje i u komercijalnim vinogradima zbog njegove efikasnosti i jednostavnosti.
Jednokraki Gijov uzgojni oblik – u ovom obliku, stablo vinove loze obično je visine od 30 do 80 cm. U prvoj godini od sadnje na cokotu se razvija samo jedan lastar. U proleće druge godine, ovo stablo se orezuje na željenu visinu, tako da gornje okce ostaje neposredno ispod najniže žice. Kada započne lastarenje, ostaviće se dva vršna lastara, dok se svi ostali uklanjaju. Treće godine, oba lastara koja su izrasla pri vrhu stabla orezuju se na kondire. Gornji lastar se orezuje na 3-4 okca, dok donji ostaje sa 2 okca. U četvrtoj godini, gornji kondir se u potpunosti odbacuje, dok se dva lastara na donjem kondiru orezuju i održavaju u optimalnom stanju. Gornji lastar se orezuje na luk, dok donji ostaje sa dva okca za zamenu.
Dvokraki Gijov uzgojni oblik – ovaj oblik je specifičan jer u drugoj godini, ako je odnegovan bujan i dobro sazreo lastar, on se orezuje na visinu koja je nešto niža od prve glavne žice. Kada započne lastarenje, ostavljaju se dva vršna lastara, dok se svi ostali uklanjaju. U trećoj godini, ova dva lastara orezuju se na kondire, koji će biti osnovni krakovi u sledećem periodu. Na svakom od tih kondira tokom treće godine odneguje se bar po dva lastara. U četvrtoj godini, gornji lastar na oba kondira se orezuje na luk, dok donji se orezuje na kondir za zamenu.
Prednosti Gijov uzgojnih oblika
Jednokraki Gijov uzgojni oblik je najpogodniji za proizvodnju grožđa koje se koristi za proizvodnju zaštićenih vina, jer je u ovom obliku manja mogućnost preopterećenja rodnim okcima na cokotu. Zbog toga se ovi cokoti sadnje stavljaju u gušće redove, a međuredni razmaci su manji. Ovaj oblik se koristi kada je potrebno veće zbijanje vinove loze, što omogućava bolju koncentraciju kvaliteta u grožđu, a samim tim i u vinu.
S druge strane, dvokraki Gijov oblik je veoma pogodan za vinogradarske uslove u kojima su međuredni razmaci od 1,8 do 2,2 metra, a u nekim slučajevima i do 2,4 metra, posebno za određene sorte vinove loze. Ovaj oblik omogućava primenu lakše mehanizacije, što je velika prednost za veće vinograde. Takođe, broj cokota je dovoljan da se postignu dobri prinosi, a rezidba na rod u ovom uzgojnom obliku je jednostavna, što je od velike pomoći malim i individualnim proizvođačima.
Gijov uzgojni oblik omogućava lakše upravljanje vinogradom, a samim tim i veću produktivnost, jer je bolje organizovan prostor za vinovu lozu. Mehanizacija može lakše da se koristi u ovakvim vinogradima, što u velikoj meri smanjuje troškove rada i povećava efikasnost. Takođe, rezidba je jednostavna, što vinogradarima omogućava brže i lakše održavanje vinograda.
Zaključak
Gijov uzgojni oblik je izuzetno praktičan i popularan izbor za vinogradare širom sveta, zbog svoje efikasnosti i jednostavnosti. Bilo da se odlučite za jednokraki ili dvokraki oblik, oba nude brojne prednosti koje olakšavaju održavanje vinograda, smanjuju troškove rada i omogućavaju visok kvalitet grožđa i vina. Pravilno primenjen, Gijov oblik može biti ključ uspeha vašeg vinogradarstva, bilo da proizvodite grožđe za zaštićena vina ili za komercijalnu upotrebu.