Ознака: čokota

  • Mozerova kordunica za vinske sorte

    Mozerova kordunica predstavlja specifičan oblik uzgoja vinove loze, koji je vrlo popularan u vinogradarstvu širom sveta, a koristi se i kod nas. Ovaj uzgojni oblik omogućava vrlo efikasnu organizaciju vinograda, a s obzirom na to da zahteva primenu kratke ili mešovite rezidbe, on je vrlo praktičan za brojne vinske sorte koje se gaje u našem podneblju.

    U prvoj godini nakon sadnje, od vinove loze se ne očekuje previše – u ovoj fazi se biljke tek adaptiraju na novo okruženje, a važno je posvetiti se pravilnom nicanju i osnovnoj negi. U drugoj godini, kada loza dostigne dovoljnu visinu, odgaja se po dva lastara, što je ključna faza u razvoju mladih biljaka. Tokom treće godine, usmerava se rast loze, pri čemu se jači lastar prekrati do visine stabla, odnosno do prve žice. Slabiji lastar orezuje se na rezervni kondir sa dva okca. Važno je naglasiti da se svi nepotrebni mladari uklanjaju kako bi se loza koncentrisala na razvoj dva-tri ključna lastara koji će postati temelj budućeg roda.

    Tokom treće godine, lastari se vode uspravno, vezujući ih za drugu žicu ili povlačeći ih između dve žice, ako to uslovi dozvoljavaju. Ovaj oblik uzgoja omogućava maksimalnu efikasnost u iskoristavanju prostora, jer se vinova loza razvija vertikalno, a samim tim se bolje koristi svetlost, a i rad u vinogradu postaje lakši. Takođe, olakšava se primena savremene mehanizacije koja je vrlo važna za održavanje vinograda i obavljanje poslova u svim fazama proizvodnje.

    Proleće četvrte godine donosi dalji korak u oblikovanju vinove loze. Dva lastara, koja se nalaze sa suprotnih strana, prekrate se na dužinu od 50 do 60 cm i horizontalno se privezuju za žicu. Ovi lastari postaju temelj budućih krakova, koji će u narednim godinama nositi grožđe. Obrazac koji se koristi za oblikovanje ovog uzgojnog oblika sličan je onom koji se koristi u roajatnoj kordunici, pri čemu se poseban akcenat stavlja na pravilnu distribuciju hranljivih materija i svetlosti.

    Mozerova kordunica je u velikoj meri zasnovana na dugoročnoj efikasnosti, jer omogućava optimalnu proizvodnju grožđa i održavanje vinograda. Ovaj uzgojni oblik je naročito pogodan za vinske sorte koje na kratkim i dugim kondirima, uz pomoć kratkih lukova, mogu da daju odgovarajući prinos grožđa. Osim toga, koristi se i kada je međuredno rastojanje u vinogradu veće od 2,5 metra. Ovaj oblik omogućava da vinova loza ima dovoljno prostora za razvoj, što je ključno za postizanje dobrih rezultata u proizvodnji grožđa.

    Sa druge strane, moramo biti svesni i nedostataka ovog oblika uzgoja. Naime, kod Mozerove kordunice, oblikovanje stabla zahteva visok nivo stručnosti, jer bilo kakva greška u postupku može dovesti do problema u narednim godinama. Osim toga, neophodno je konstantno pratiti rast i razvoj biljaka, jer to direktno utiče na kvalitet grožđa.

    S obzirom na sve ove prednosti i mane, Mozerova kordunica je i dalje vrlo popularna među vinogradarima, koji je koriste u savremenim vinogradima. Ovaj uzgojni oblik je prepoznatljiv zbog svoje efikasnosti, ali i zato što omogućava optimalnu iskorišćenost prostora, što je ključno u velikim vinogradima. Ukoliko se pravilno primeni, može doneti izuzetne rezultate u proizvodnji vina.

    Silvozova kordunica

    S druge strane, silvozova kordunica je uzgojni oblik koji može biti jednokraka ili dvokraka. Lukovi u ovom obliku su savijeni nadole i privezani za žicu ispod samih krakova. Visina stabla je obično između 1 i 1,3 metra, a oblikovanje cokota sličan je onom koji se koristi u roajatnoj ili visokoj dvokrakoj Mozerovoj kordunici. Ovaj oblik je naročito zastupljen u savremenim vinogradima u kojima je međuredno rastojanje veće od 2,5 metra. Savijanjem lukova smanjuje se bujnost lastara, a plodnost se povećava. Međutim, ovaj oblik ima i svoje nedostatke, jer može doći do lomova u lukovima usled naglog savijanja, što ometa kretanje sokova u biljci.

  • Čokoti u parovima – savremeni uzgojni oblik vinove loze

    Savremeno vinogradarstvo se sve više oslanja na tehnologiju i nove metode koje omogućavaju efikasno korišćenje resursa, smanjenje troškova i povećanje prinosa. Jedan od savremenih uzgojnih oblika koji je u poslednjih nekoliko godina postao sve popularniji, kako u evropskim zemljama, tako i kod nas, jeste uzgoj vinove loze u parovima.

    Ovaj uzgojni oblik, koji je modifikacija tradicionalnog „silvo“ oblika, pruža vinogradarima mnoge prednosti. Ključna karakteristika ovog oblika je sadnja vinove loze u parovima, što omogućava da se u jednoj sadnoj jedinici obrazuje po jedno stablo sa jednostrukom kordunicom. Kordunice na oba čokota u paru su usmerene u suprotnim pravcima, što daje maksimalnu efikasnost u upotrebi prostora i energije.

    Prednosti sadnje parnih čokota

    Jedna od najvećih prednosti ovog uzgojnog oblika je prostranost koja omogućava lakšu primenu mehanizacije, zaštitu od bolesti i štetočina, kao i lakšu obradu zemljišta. Iako je broj cokota po hektaru veći (oko 3.333), razmak između redova je dovoljno širok da bi se omogućila jednostavna obrada zemljišta u redu i između redova. U slučaju da jedan čokot u paru strada, može se lako formirati zamena za njega, čime se smanjuje gubitak.

    Za razliku od drugih uzgojnih oblika, u ovom se koristi manji broj pritki – svega oko 1.100 po hektaru, jer na jednoj pritki oslanjaju se dva čokota. Ovaj pojednostavljeni sistem potpore značajno smanjuje troškove podizanja vinograda i olakšava celokupnu organizaciju vinograda.

    Visoki prinosi i lako održavanje

    Cokoti uzgajani u parovima omogućavaju opterećenje stabla velikim brojem okaca, što kod dobrog đubrenja i pravilne nege može dovesti do visokih prinosa, čak i u sortama koje imaju sitne grozdove. Na primer, vinogradar koji je koristio ovaj uzgojni oblik u trećoj godini starosti vinograda pod sortom „italijanski rizling“, dobio je preko 8.000 kg grožđa.

    Berba i rezidba kod ovog uzgojnog oblika su izuzetno jednostavne, jer se sve operacije izvode na visini grudi, što smanjuje potrebu za težim radovima i naporima. Takođe, zaštita od bolesti i štetočina je efikasna, jer je vinova loza postavljena tako da se lako prska. Zbog slobodne površine zemljišta, moguće je primeniti i totalne herbicide, što doprinosi boljoj i bržoj kontroli korova.

    Preporučeni međuredni razmak kod ovog uzgojnog oblika je tri metra, dok je razmak između parnih cokota u redu 30 cm. Ovakvi razmaci omogućavaju efikasnu primenu mehanizacije i dobri prinosi, a istovremeno čuvaju prostor za kvalitetnu obradu vinograda.

    Uzgojni oblik i nega mladog zasada

    Formiranje stabla u ovom uzgojnom obliku počinje već u trećoj godini od sadnje. U tom periodu, od jednog dobro razvijenog jednogodišnjeg lastara formira se stablo, koje se vezuje za žicu postavljenu na visini od 130 cm. U horizontalnom delu lastar treba da bude dugačak oko 50 cm, a u preseku ne tanji od 8 mm, dok je optimalna debljina oko 10 mm.

    Tokom prve godine nege, sve lastare treba negovati, dok se u drugoj godini ostavljaju dva, a u trećoj samo jedan lastar, koji će služiti za formiranje buduće kordunice i stabla. U tom periodu posebno je važno uklanjanje povrsinskih žila koje mogu ometati pravilan rast i razvoj vinove loze.

    Dva puta godišnje, prilikom rezidbe i u junu, treba pažljivo ukloniti ove površinske žile, a zemljište oko cokota treba ponovo zagrnuti. Ovo je ključni deo procesa, jer ako se pravilno neguje, vinova loza ranije ulazi u plodonosenje i daje kvalitetne prinose.

    Zaključak

    Cokoti uzgajani u parovima predstavljaju savremeni i efikasan način gajenja vinove loze koji donosi mnoge prednosti. Ovaj uzgojni oblik ne samo da omogućava veći prinos i kvalitetno grožđe, već i olakšava rad u vinogradu, smanjuje troškove i poboljšava efikasnost proizvodnje. Ako želite da optimizujete svoj vinograd i postignete visoke prinose, cokoti u parovima su pravi izbor za vas.