Kako kalemiti vinovu lozu
Kalemljenje vinove loze predstavlja jednu od najvažnijih vinogradarskih tehnika kojom se poboljšava kvalitet čokota, povećava otpornost na bolesti i prilagođava loza različitim klimatskim i zemljišnim uslovima. Ovaj postupak omogućava spajanje kvalitetne plemke sa otpornom podlogom, čime se dobija vinova loza sa boljim prinosom, stabilnijim rastom i kvalitetnijim grožđem.
Zahvaljujući kalemljenju, vinogradari mogu očuvati sortne osobine plemenitih sorti, a istovremeno koristiti prednosti snažnih i otpornih podloga. Upravo zbog toga, kalemljenje je osnova savremenog vinogradarstva i neizostavan deo podizanja novih vinograda.
Priprema reznica za kalemljenje vinove loze
Za uspešno kalemljenje neophodno je obezbediti kvalitetne reznice, kako podloge tako i plemke. U profesionalnim rasadnicima postoje posebno formirani maticnjaci, ali manji vinogradari često koriste podloge iz rasadnika, dok plemke uzimaju iz sopstvenih vinograda.
Reznice podloga skidaju se u periodu od opadanja lišća u jesen pa sve do početka kretanja sokova u proleće, uz izbegavanje dana sa jakim mrazevima. Preporučuje se ranije skidanje reznica, jer se na taj način čuva više vlage i hranljivih materija, što direktno utiče na uspešnost kalemljenja.
Prilikom rezidbe uklanjaju se svi lastari sa čokota, odstranjuju se zaperci, rašljike i nedozreli vrhovi, kako bi ostali samo zdravi i zreli delovi loze.
Pravljenje kvalitetnih reznica
Idealna debljina lastara za proizvodnju reznica kreće se između 6 i 12 mm. Donji deo lastara, koji je deblji od 12 mm, odbacuje se, dok se preostali deo seče na reznice dužine 40 do 45 cm.
Na donjem, debljem kraju reznice ostavlja se deo članka dužine 2–3 cm ispod najnižeg kolenca. U nekim slučajevima lastari se čuvaju i u dužem obliku, do proleća, kada se neposredno pre kalemljenja seku na standardne reznice.
Važno je napomenuti da temperatura prilikom rada ne bi smela biti niža od 6°C, jer niske temperature dovode do gubitka hranljivih materija i smanjenja kvaliteta reznica.
Proizvodnja i izbor plemki
U savremenom vinogradarstvu plemke se proizvode iz klonskog sadnog materijala, pažljivo selektovanog zbog prinosa, kvaliteta grožđa i otpornosti na bolesti. Čokoti za plemke biraju se dugoročno, često kroz višegodišnju selekciju.
Ako se plemke uzimaju iz proizvodnog vinograda, potrebno je najmanje tri godine selekcije pre njihove upotrebe. Preterano rodni čokoti se izbegavaju, jer često daju slabije lastare sa manjim brojem listova, što negativno utiče na razvoj nove loze.
Čuvanje reznica vinove loze
Pre skladištenja, reznice se obavezno dezinfikuju radi sprečavanja pojave plesni i gljivičnih oboljenja. Najčešće se koriste preparati poput Hinozola ili Solvohin ekstra u koncentraciji od 0,5%.
Reznice se drže u rastvoru 12 do 15 sati, nakon čega se skladište u vlažnom pesku bez organskih primesa ili u trpovima u podrumima. Optimalni uslovi čuvanja su temperatura oko 1°C i vlažnost vazduha oko 95%.
Kalemljenje vinove loze u praksi
Kalemljenje se obavlja u proleće, pre početka kretanja sokova. Najčešće se primenjuju jednostruki ili dvostruki kalemovi, u zavisnosti od podloge i cilja proizvodnje. Nakon spajanja plemke i podloge, mesto kalema se učvršćuje i štiti, a uspeh zavisi od pravilne nege i uslova nakon kalemljenja.
Zaključak
Kalemljenje vinove loze zahteva znanje, strpljenje i preciznost, ali donosi dugoročne koristi svakom vinogradaru. Pravilnom pripremom reznica, pažljivim izborom plemki i adekvatnim čuvanjem sadnog materijala, moguće je stvoriti zdrav, otporan i rodniji vinograd.